Pređi na sadržaj

gȁzda

gȁzda

Jezici (3)
[[#gȁzda (srpski, lat. gȁzda)|gȁzda (srpski, lat. gȁzda)]] • Reference • Napomene
Strana kategorija

Srpski

gȁzda (srpski, lat. gȁzda)

Imenica

gȁzda, m

Oblici:

  1. gazda [1]
  2. gazda[1]

Značenja:

  1. Koji ima veliko imanje ili novac, bogataš. [1]
  2. Bogat čovek. Vršac[1]
  3. Vlasnik, sopstvenik. [1]
  4. Onaj koji upravlja kućom, glava porodice. [1]
  5. Ekonomski nezavisan čovek. Vršac[1]
  6. Starešina, šef. [1]
  7. Suprug. [1]

Primeri:

  1. Siroma sam, nemam zemlje brazde, ali ljubim bolje nego gazde. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Novi Sad Bačinci Laćarak Platičevo Sremska Kamenica Golubinci Subotica Sombor Stapar Pivnice Deronje Zmajevo Čenej Đurđevo Begeč Đala Novi Kneževac Mokrin Novo Miloševo Novi Bečej Itebej Melenci Banatski Dvor Taraš Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Veliki Gaj Tomaševac Orlovat Vršac Jasenovo Deska Čenej Ivanda [1]
  2. Kožuh je bio skup haljetak i mogli su da ga imaju samo muškarci iz imućnih kuća, gazde. Jarkovac [1]
  3. Bȉo sam ù kuću kod gȁzde — slúga, trȋ gȍdine. Zrenjanin [1]# Nije teško biti šegrt ali je teško imati cipiju gazdu. Sombor [1]
  4. Gȁzda bȉo ò[d] tog. [9] [10] [11] [8] Gospođinci Bačinci Laćarak Sremska Kamenica Martonoš Stapar Srbobran Tovariševo Đurđevo Kać Novo Miloševo Novi Bečej Taraš Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Orlovat Vršac Izbište Jasenovo Čenej [1]# Nȇće mȏj òtac, tvrdòglav, da jȃ bȕdem vȅći gȁzda neg ȏn. Martonoš [1]
  5. Kad bȉde da se rȗča, ȍnda ȕzme gȁzda i kȓja [ ZbDT 181, 291; LČ ]. Izbište Laćarak Vrdnik Subotica Sombor Đurđevo Mokrin Novo Miloševo Jaša Tomić Neuzina Boka Šurjan Orlovat Pavliš Deska Čenej Ivanda [1]# Starešina „komune” ili „komunije” zvao se „gazda”. Jarkovac [1]
  6. Óde sam jȃ gȁzda. [12] [13] [14] [15] [8] Vršac Laćarak Ruma Martonoš Sombor Sivac Kać Novo Miloševo Novi Bečej Kumane Melenci Orlovat Čenej Ivanda [16]
  7. Žena često zove svog muža „moj gazda”. [17] Jarkovac Neuzina Boka Šurjan [16]
  8. Dѐvōjka mȍž kȁko òće, a žѐna kȁko gȁzda òće. Jaša Tomić [16]


Sinonimi:

  1. gospodar, kapitalist [16]
  2. gosa, gospodar [16]
  3. gosa [16]
  4. gospodar [16]


Izrazi:

  1. [16]
  2. sup nȃjgàzdii Itebej [16]
  3. komp gàzdii. — Kòi su bíli gàzdii ljȗdi ("Kòi su bíli gàzdii ljȗdi"). Sefkerin Padej [16]
  4. svako jelo svoga gazdu klelo što ne legne da se slegne ("posle obroka treba prileći da se hrana staloži, prevari"). [16]
  5. Idi u gazdin prusluk ("blaža psovka"). Kikinda [16]
  6. Nѝje téško rȃden bȉti, al je téškogȁzdu slúžiti Novo Miloševo [16]

Reference

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str, str. 180.
  3. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 95.
  4. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 146, 160, 170, 174, 186, 220, 263, 273, 277, 298.
  5. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 79.
  6. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 61, 452.
  7. ↑ Gliša Marković, Kako se nekada živelo u Pivnicama. — Rad, 18—19, 1969—1970, 101—110, str. 105.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  9. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 221.
  10. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 307.
  11. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 207, 215, 286.
  12. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 100.
  13. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 231.
  14. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 273.
  15. ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 39.
  16. ↑ 16,00 16,01 16,02 16,03 16,04 16,05 16,06 16,07 16,08 16,09 16,10 16,11 16,12 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  17. ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 99.

Napomene

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=га̏зда&oldid=698854”