Пређи на садржај

га̏зда

га̏зда

Језици (3)
[[#га̏зда (српски, lat. gȁzda)|га̏зда (српски, lat. gȁzda)]] • Референце • Напомене
Страна категорија

Српски

га̏зда (српски, lat. gȁzda)

Именица

га̏зда, м

Облици:

  1. газда [1]
  2. газда[1]

Значења:

  1. Који има велико имање или новац, богаташ. [1]
  2. Богат човек. Вршац[1]
  3. Власник, сопственик. [1]
  4. Онај који управља кућом, глава породице. [1]
  5. Економски независан човек. Вршац[1]
  6. Старешина, шеф. [1]
  7. Супруг. [1]

Примери:

  1. Сирома сам, немам земље бразде, али љубим боље него газде. [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] Нови Сад Бачинци Лаћарак Платичево Сремска Каменица Голубинци Суботица Сомбор Стапар Пивнице Дероње Змајево Ченеј Ђурђево Бегеч Ђала Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Меленци Банатски Двор Тараш Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Велики Гај Томашевац Орловат Вршац Јасеново Деска Ченеј Иванда [1]
  2. Кожух је био скуп хаљетак и могли су да га имају само мушкарци из имућних кућа, газде. Јарковац [1]
  3. Би̏о сам у̀ кућу код га̏зде — слу́га, три̑ го̏дине. Зрењанин [1]# Није тешко бити шегрт али је тешко имати ципију газду. Сомбор [1]
  4. Га̏зда би̏о о̀[д] тог. [9] [10] [11] [8] Госпођинци Бачинци Лаћарак Сремска Каменица Мартонош Стапар Србобран Товаришево Ђурђево Каћ Ново Милошево Нови Бечеј Тараш Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Орловат Вршац Избиште Јасеново Ченеј [1]# Не̑ће мо̑ј о̀тац, тврдо̀глав, да ја̑ бу̏дем ве̏ћи га̏зда нег о̑н. Мартонош [1]
  5. Кад би̏де да се ру̑ча, о̏нда у̏зме га̏зда и кр̑ја [ ЗбДТ 181, 291; ЛЧ ]. Избиште Лаћарак Врдник Суботица Сомбор Ђурђево Мокрин Ново Милошево Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Орловат Павлиш Деска Ченеј Иванда [1]# Старешина „комуне” или „комуније” звао се „газда”. Јарковац [1]
  6. О́де сам ја̑ га̏зда. [12] [13] [14] [15] [8] Вршац Лаћарак Рума Мартонош Сомбор Сивац Каћ Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Орловат Ченеј Иванда [16]
  7. Жена често зове свог мужа „мој газда”. [17] Јарковац Неузина Бока Шурјан [16]
  8. Дѐво̄јка мо̏ж ка̏ко о̀ће, а жѐна ка̏ко га̏зда о̀ће. Јаша Томић [16]


Синоними:

  1. господар, капиталист [16]
  2. госа, господар [16]
  3. госа [16]
  4. господар [16]


Изрази:

  1. [16]
  2. суп на̑јга̀здии Итебеј [16]
  3. комп га̀здии. — Ко̀и су би́ли га̀здии љу̑ди ("Ко̀и су би́ли га̀здии љу̑ди"). Сефкерин Падеј [16]
  4. свако јело свога газду клело што не легне да се слегне ("после оброка треба прилећи да се храна сталожи, превари"). [16]
  5. Иди у газдин пруслук ("блажа псовка"). Кикинда [16]
  6. Нѝје те́шко ра̑ден би̏ти, ал је те́шкога̏зду слу́жити Ново Милошево [16]

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 180.
  3. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 95.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 146, 160, 170, 174, 186, 220, 263, 273, 277, 298.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 61, 452.
  7. ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 105.
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 221.
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 307.
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 207, 215, 286.
  12. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 100.
  13. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 231.
  14. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 273.
  15. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 39.
  16. ↑ 16,00 16,01 16,02 16,03 16,04 16,05 16,06 16,07 16,08 16,09 16,10 16,11 16,12 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  17. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 99.

Напомене

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=га̏зда&oldid=698854”