gȁvēz

gȁvēz

gavez (srpski, lat. gavez)[uredi]

gȁvēz, m

Kategorije: bot.

Oblici:

Značenja:

Primeri:

Gȁvēz, tȏ ráste u rítu. Tȏ na rȋckim zѐmljama, na cȓnim, vlȁžnim zѐmljama, tȗ ráste. Ѝma šѝrok lȋst i cvȇt plȃv, čȅle ѝdu na njѐga. I ȏn, ȅto, kat se òsili, ȏn ráste kȍrēnom, a i sȅmenom. A tȍga ѝma kòd nās zdrȁ[v]o mnȍgo. Mȋ ga zovémo gȁvēz. Lȋst šȋri ko štávolj, òno što smo rѐkli da ѝma štávolj, ȏn ѝma ònō za lȇk, ѝma sȅme òno cȓno. A òvō je ù drugōm oblíku, òvaj nȇma tàko, nego ȏn ѝma cvétove, ko gȍd nȅki ȕkras, cvȇće, čȅle ѝdu na njѐga, nà taj gȁvēz. Al ȏn ѝma ko što ѝma šargarépa, paštr̀nāk i tȏ, tàko ȏn ѝma, sàmo njѐgova cŕna žȉla i ѝma, vȅlike žȉle pȕšta, tȃj gȁvēz. Jel dok nѝ[je] se tȏ tàko ȍrālo, màšine dok nísu ȍrāle dubòko, ȍnda ѝstera, čȉtavo čȕdo se ѝzvāli, tȏ ѝma žȋla, čȕdo jѐdno, čȉtav džbȗn. Tȏ je od gȁvēza. ^[3] ^[4] Deronje Bođani Vajska Pivnice Kovilj ^[1]

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad,6,980,41—165, str.62.
↑ Marija Špis-Ćulum, Fitonimija jugozapadne Bačke. — SDZb, H£I,995, 397—490.
↑ Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).