visòko

visòko

visòko (srpski, lat. visòko)

Oblici:

Primeri:

Òdgore se sȅklo kȍlko je tȁčka visòko, tolѝko je bȉo i vѝnogrād visòko. Čenej ^[1]
Mѝšlӣnger [raste] visòko, kao kukùruzi, sàmo čésto. Golubinci ^[1]
Ȍnda mȅtemo kòmārnik (tȏ smo mȋ tkȁli od vȕne; nàmestimo dŕva kȍliki je krȅvet — léce — tolѝko visòko da mȍžeš da sȅdneš, pa pȕstimo dóle tȃj kòmārnik (NM — S; Z F). ^[2] ^[3] ^[1]

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII,997, 586 str, str.01.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII,981,07—306, str.27,21,68.