висо̀ко

висо̀ко

висо̀ко (српски, lat. visòko)[уреди]

Облици:

  1. висо́ко [1]

Примери:

  1. О̀дгоре се се̏кло ко̏лко је та̏чка висо̀ко, толѝко је би̏о и вѝногра̄д висо̀ко. Ченеј [1]
  2. Мѝшлӣнгер [расте] висо̀ко, као куку̀рузи, са̀мо че́сто. Голубинци [1]
  3. О̏нда ме̏темо ко̀ма̄рник (то̑ смо ми̑ тка̏ли од ву̏не; на̀местимо др́ва ко̏лики је кре̏вет — ле́це — толѝко висо̀ко да мо̏жеш да се̏днеш, па пу̏стимо до́ле та̑ј ко̀ма̄рник (НМ — С; З Ф). [2] [3] [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.01.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.27,21,68.

Напомене[уреди]