vȇz
vȇz
vȇz (srpski, lat. vȇz)[uredi]
Imenica[uredi]
vȇz, m
Značenja:
- Vrsta veza kod kojeg se cr tež na plat nu sa svim po pu nja va kon cem. [1]
- Vrsta ručno tkanog platna. [1]
Primeri:
- Čȉm ѝma šȇs-sȅdam gȍdӣna, òna mȏra naùčiti nȅki vȇz, nȅko plѐtēnje, nȅko štȉkānje. Aradac [1]
- Jȁ sam i tȃj vȇz, štȉkovanje, ùčila kod njȅ, i sȁde ȅvo jȁ ùmēm da štȉkujem. Veliki Gaj Sombor Kovilj Opovo Vršac [1]# Kod ručnog rada se počinjalo od brzog veza, čipke od jedne rupe sa dva i više navijutaka, do heklanja čaršava i zavesa, mašinskog i belog veza, šlingovanog na šifonu, a za devojački štafir, onoj koja je pristala za udaju. Platičevo [1]# Po donjoj ivici „opšlingane” su pamučnim belim koncem, „zametanim” vezom. [2] Ostojićevo [1]# Tȕ sam kȍsovski vȇz [napravila], svȅ tàko rúže. [3] [4] Novi Sad Čenej Ostojićevo Vršac [1]# Vezlo se belim, punjenim vezom ili zlatovezom. [1]
- Ukrašavale su [žene] košulje i jeleke tzv. punjenim vezom. [5] [1]# Mamini kombinezoni od običnog žerseja su odvajani od onih sa toledo vezom na čistoj svili. [6] [1]# A dȅveri su dàrӣvani, níje ko što sȁd se kȗpi gòtova kòšulja pa se òkači, nego su se tȏ tkȁli tȁnki vézovi, pa plátno tàko dȕgačko, pa kao pѐškӣr se oko dȅvera vȇže. Kula [1]
- Još mi je tȏ žѐlja tàko da im ùrādim lépe tȅ blúze nà tom vézu. Bačko Petrovo Selo [1]
- Dòšlo je u módu od vȇza hàljina, o[d] tkȃnoga plátna. Dobrinci [1]
== Reference ==
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 151.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 146.
- ↑ Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 308.
- ↑ Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 74.
- ↑ Milena Šurjanović, Srednja vrata. Novi Sad (Prometej), 2005, 149 str, str. 34.