ве̑з
Изглед
ве̑з
Именица
[уреди]ве̑з, м
Значења:
- Врста веза код којег се цр теж на плат ну са свим по пу ња ва кон цем. [1]
- Врста ручно тканог платна. [1]
Примери:
- Чи̏м ѝма ше̑с-се̏дам го̏дӣна, о̀на мо̑ра нау̀чити не̏ки ве̑з, не̏ко плѐте̄ње, не̏ко шти̏ка̄ње. Арадац [1]
- Ја̏ сам и та̑ј ве̑з, шти̏ковање, у̀чила код ње̏, и са̏де е̏во ја̏ у̀ме̄м да шти̏кујем. Велики Гај Сомбор Ковиљ Опово Вршац [1]# Код ручног рада се почињало од брзог веза, чипке од једне рупе са два и више навијутака, до хеклања чаршава и завеса, машинског и белог веза, шлингованог на шифону, а за девојачки штафир, оној која је пристала за удају. Платичево [1]# По доњој ивици „опшлингане” су памучним белим концем, „заметаним” везом. [2] Остојићево [1]# Ту̏ сам ко̏совски ве̑з [направила], све̏ та̀ко ру́же. [3] [4] Нови Сад Ченеј Остојићево Вршац [1]# Везло се белим, пуњеним везом или златовезом. [1]
- Украшавале су [жене] кошуље и јелеке тзв. пуњеним везом. [5] [1]# Мамини комбинезони од обичног жерсеја су одвајани од оних са толедо везом на чистој свили. [6] [1]# А де̏вери су да̀рӣвани, ни́је ко што са̏д се ку̑пи го̀това ко̀шуља па се о̀качи, него су се то̑ тка̏ли та̏нки ве́зови, па пла́тно та̀ко ду̏гачко, па као пѐшкӣр се око де̏вера ве̑же. Кула [1]
- Још ми је то̑ жѐља та̀ко да им у̀ра̄дим ле́пе те̏ блу́зе на̀ том ве́зу. Бачко Петрово Село [1]
- До̀шло је у мо́ду од ве̑за ха̀љина, о[д] тка̑нога пла́тна. Добринци [1]
== Референце ==
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 146.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 308.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 74.
- ↑ Милена Шурјановић, Средња врата. Нови Сад (Прометеј), 2005, 149 стр, стр. 34.