beljuga

Izvor: Викиречник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

beljuga

beljuga (srpski, lat. beljuga)[uredi]

Imenica[uredi]

beljuga, ž m/ž

Imenica[uredi]

beljuga, ž m/ž

Kategorije: past.


Oblici:

  1. bѐljuga Sot Krčedin [1] [2]
  2. bѐljuga[2]

Značenja:

  1. Zemljište lošeg kvaliteta. [2]
  2. Osoba svetle puti. [2]

Primeri:

  1. Mani se toga, zar ti ne vidiš da je to sama beljúga; tu ne niče nikad ništa, jer je to zemlja divljačna. [3] [2]
  2. Bѐljuga je ko svȉ njȉni. Nȅ znaš jel im bȅlja gláva il ȍči. Novi Sad [2]


Sinonimi:

  1. bela [2]



Reference[uredi]

  1. Žarko Bošnjaković, Pastirska terminologija Srema. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1985, 174 str.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  3. Damjan Preradović, Nekoliko srpskih reči kojih nema u Vukovu rečniku. — LMS, 184, 1895, 83—111, str. 86.

Napomene[uredi]