Пређи на садржај

бељуга

бељуга

бељуга (српски, lat. beljuga)

[уреди]

Именица

[уреди]

бељуга, ж м/ж

Именица

[уреди]

бељуга, ж м/ж

Категорије: паст.


Облици:

  1. бѐљуга Сот Крчедин [1] [2]
  2. бѐљуга[2]

Значења:

  1. Земљиште лошег квалитета. [2]
  2. Особа светле пути. [2]

Примери:

  1. Мани се тога, зар ти не видиш да је то сама бељу́га; ту не ниче никад ништа, јер је то земља дивљачна. [3] [2]
  2. Бѐљуга је ко сви̏ њи̏ни. Не̏ знаш јел им бе̏ља гла́ва ил о̏чи. Нови Сад [2]


Синоними:

  1. бела [2]


Референце

[уреди]
  1. ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. ↑ Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 86.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=бељуга&oldid=185945”