Викиречник:Kako se menja strana

Takođe pogledajte (za sada na engleskom) en:Help:Editing, en:Help:Starting a new page i m:Help:Editing

Vikirečnik je Vikiviki, što znači da svako može sa lakoćom da menja svaki nezaštićeni članak i da se te promene odmah primete na toj strani.

Uređivanje Viki strane je vrlo jednostavno. Samo kliknite na listić „uredi“ na vrhu Viki strane (ili na istoimenu vezu sa desne strane ili na dnu). Ako vam je samo do eksperimentisanja, budite ljubazni i time se bavite na igralištu, a ne ovde. Trebalo bi da napišete i kratak siže promene u malom polju ispod kutije za uređivanje. Kada završite, pritisnite dugme Prikaži predpregled da biste videli kako će promene izgledati. Takođe možete da pogledate promene koje ste napravili u odnosu na prethodnu verziju pritiskom na dugme Prikaži promene. Ako ste zadovoljni rezultatom, pritisnite „Snimi stranicu“ i vaše promene će odmah biti primenjene na članak. Promene koje napravite na redovnim člancima nemojte „potpisivati“ (softver vodi evidenciju o tome ko je napravio koju promenu).

Takođe možete da kliknete na listić „Razgovor“ da biste videli odgovarajuću stranu za razgovor, na kojoj se nalaze komentari ostalih korisnika Vikipedije. Kliknite na listić „+“ da biste dodali novi odeljak, ili uredite stranu na isti način kao što biste stranicu članka. Kada menjate stranu za razgovor potpišite svoju promenu (pogledajte Vikirečnik:Potpišite se na strani za razgovor).

Saveti o uređivanju Vikipedijinih članaka

Uvek koristite neutralnu tačku gledišta, pošto Vikirečnik nije mesto za promovisanje stavova.

Navedite svoje izvore da bi i drugi mogli da provere i prošire vaš rad. Trenutno većini Vikipedijinih članaka nedostaju dobre reference, i to ide u prilog njenoj najvećoj pojedinačkoj kritici – da nije pouzdan izvor. Pomozite tako što ćete istražiti mrežne i štampane resurse da biste našli reference za članak na kojem radite, i navedite ih u odgovarajućem obliku, a razmotrite i da stavite citate u tekst za sporne činjenice. Ne postoji saglasnost o tome koji je način najbolji, ali bolje išta nego ništa. Citate u tekst možete staviti ili u akademskoj formi (na primer: 2004, str. 22-23) ili kao nadtekst¹ ka fusnoti koju postavite na kraj članka.

Nakon što napravite novu stranu, ne bi bilo loše da:

Iskoristite Šta je povezano ovde vezu dok gledate stranu, da biste proverili članke koji su već povezani ka njoj i da se uverite da svi očekuju to značenje koje ste vi dali;
Iskoristite dugme Traži da biste pretražili Vikipediju na naslov vaše teme (i moguće varijante) da biste našli članke koji je pominju i povežete ih, tamo gde je to potrebno.

Male izmene

Kada menja stranicu, prijavljeni korisnik ima mogućnost da izmenu označi kao „malu izmenu“. Kada to učiniti donekle zavisi od ličnih odluka. Neformalno je pravilo da izmene koje se tiču štamparskih ispravki, formatiranja ili manje reorganizacije teksta treba da budu označene kao male. Velika izmena je u principu nešto šta čini da sadržaj članka izgleda drugačije, tako da je svaka „prava“ izmena, makar to bila samo jedna reč - velika izmena. Ova opcija je korisna, jer tako korisnici mogu da „sakriju“ male izmene kad gledaju Skorašnje izmene, da bi broj izmena bio manji (zbog preglednosti).

Razlog što se neprijavljenim korisnicima ne dozvoljava da koriste opciju „mala izmena“ je taj što bi onda i vandalizam mogao biti tako označen, u kom slučaju bi ostao duže neprimećen. Ovo ograničenje je još jedan razlog da se prijavite.

Obeležavanje prave izmene kao male se smatra ružnim ponašanjem, posebno ako ta izmena uključuje i brisanje dela teksta. Ako slučajno obeležite izmenu kao malu, napravite još jednu izmenu i obeležite je kao veliku (tj. osigurajte se da kućica „Ovo je mala izmena“ nije ispunjena) a u sižeu izmene navedite da je prethodna izmena bila velika.

Viki označavanje

Viki označavanje je sintaksni sistem kojim možete oblikovati strane u Vikipediji. U levoj koloni sledeće tabele, možete videti koji su efekti mogući. U desnoj koloni možete videti kako se ti efekti postižu. Drugim rečima, da učinite da tekst izgleda kao u levoj koloni, otkucajte ga kao što je to učinjeno u desnoj koloni.

Može biti korisno da držite ovu stranicu otvorenu u posebnom prozoru, kao podsetnik. Ako želite da isprobate stvari, bez opasnosti da napravite neku štetu, možete da vežbate u pesku.

Odeljci, pasusi, spiskovi i linije

Kako izgleda	Šta kucate
Vaše odeljke započnite na sledeći način: Novi odeljak Pododeljak Pod-pododeljak Počnite drugostepenim zaglavljem (`==`); nemojte koristiti prvostepeno zaglavlje (=). Nemojte preskakati nivoe (na primer, drugi nivo praćen četvrtim). Sadržaj se automatski dodaje članku koji ima četiri ili više odeljka. Pododeljke rasporedite kako tema zahteva. Na primer, ako navodite države, bolje ih navedite u azbučnom redosledu nego (na primer) relativno u odnosu na datum pristupanja za zemlje u OECD-u ili nasumično.	== Нови одељак == === Пододељак === ==== Под-пододељак ====
Jedan novi red u principu nema uticaj na izgled teksta. To se može koristiti za razdvajanje rečenice unutar pasusa. Neki urednici smatraju da ovo pomaže izmenama i poboljšava diff (razlika) funkciju (koja se interno koristi za upoređenje različitih verzija strane). Ali prazna linija počinje novi pasus. Kada se koristi u listi, novi red ima uticaja na izgled (pogledajte niže).	Један [[нови ред]] у принципу нема утицај на изглед текста. То се може користити за раздвајање реченице унутар пасуса. Неки уредници сматрају да ово помаже изменама и побољшава ''diff'' (разлика) функцију (која се интерно користи за упоређење различитих верзија стране). Али празна линија почиње нови пасус.
Možete prelomiti redove bez započinjanja novog pasusa. Budite štedljivi sa ovim Zatvorite oznake između linija, nemojte otvarati vezu, iskošeno ili pojačano na jednoj liniji a zatvarati na sledećoj.	Можете преломити редове<br/> без започињања новог пасуса.
Liste je lako napraviti: Svaku liniju započnite zvezdicom (= asterisk). Više zvezdica znači dublje nivoe. Novi red u listi označava kraj stavke u listi. Prazan red započinje novu listu.	* Листе је лако направити: Сваку линију започните звездицом (= ''asterisk''). * Више звездица значи дубље нивое. **** Нови ред у листи означава крај ставке у листи. * Празан ред започиње нову листу.
Liste nabrajanja su takođe dobre vrlo organizovane lake za praćenje još lakše	# Листе набрајања су такође добре ## врло организоване ## лаке за праћење ### још лакше
Možete čak da pravite i mešane liste i da ih ugnežđujete ovako	* Можете чак да правите и мешане листе # и да их угнежђујете #* овако
Definiciona lista lista definicija stavka definicija stavke još jedna stavka definicija druge stavke Jedna stavka po liniji; pre dvotačke se može staviti novi red, ali stavljanje praznog mesta (space) pre dvotačke poboljšava rasčlanjivanje (parsing).	; Дефинициона листа : листа дефиниција ; ставка : дефиниција ставке ; још једна ставка : дефиниција друге ставке
Dvotačka uvlači liniju ili paragraf. Ručni novi red započinje novi paragraf. Ovo se koristi prvenstveno za prikazani materijal, ali se takođe koristi i u raspravama na stranama za razgovor.	: Двотачка увлачи линију или параграф. Ручни нови ред започиње нови параграф.
Kada imate potrebu da istaknete blok teksta komanda blockquote će, kada je to potrebno, uvući obe margine, umesto samo leve kao što to radi dvotačka. Ovo je korisno za umetanje blokova citiranog (i navedenog) teksta, kao što i samo ime kaže (en. blocks of quoted text).	<blockquote> Команда '''blockquote''' ће, када је то потребно, увући увући обе маргине уместо само леве као што то ради двотачка. </blockquote>
IF (ако) ред почиње размаком THEN (онда) ће бити уобличен управо онако како је откуцан; у пропорционалном фонту; без превијања редова; ENDIF Ovo je korisno za: ubacivanje već uobličenog teksta; opise algoritama; izvorni kod programa; ASKI umetnost (en. ASCII art); hemijske strukture; UPOZORENjE: Ako ga načinite širokim, učinićete i celu stranicu širokom i time manje čitljivom, naročito za one koji koriste niže ekranske rezolucije. Nikad ne počinjite obične linije razmacima.	IF (ако) ред почиње размаком THEN (онда) ће бити уобличен управо онако како је откуцан; у пропорционалном фонту; без превијања редова; ENDIF
Centriran tekst. Primetite da se reč „center“ piše po američkom, ne britanskom, pravopisu.	<center>Центриран текст.</center>
Horizontalna razdelna linija: Ovo je iznad nje a ovo je ispod nje. Uglavnom se koristi za rešavanje višeznačnosti - ali štedljivo, samo kada se odvajaju potpuno različita i nevezana značenja ili grupe značenja razdvajanje niti rasprave na Stranicama za razgovor.	[[Хоризонтална разделна линија]]: Ово је изнад ње ---- а ово је испод ње.

Veze i URL-ovi

Kako izgleda	Šta kucate
Beograd ima javni prevoz. Veza ka nekom drugom Vikipedijinom članku. Interno se prvo slovo ciljne stranice automatski pretvara u veliko a prazna mesta u znak za podvučeno (underscore, _); ako kucate podvučeno u vezi to ima isti efekat kao i kucanje praznog mesta, ali nije preporučljivo. Stoga je gornja veza URL ka sr.wikipedia.org/wiki/Javni_prevoz, što je Vikipedijin članak pod nazivom „Javni prevoz“. Takođe pogledajte Vikirečnik:Kanonikalizacija.	Београд има [[јавни превоз]].
U Novom Sadu takođe ima dosta gradskih autobusa. Isti cilj, drugo ime. Ovo je ucevljena veza (en. piped link, od imena za znak „\|“ : pipe cev). „Ucevljeni“ tekst mora biti naveden prvi (pre znaka „\|“) a tekst koji će biti prikazan drugi.	У Новом Саду такође има доста [[јавни превоз\|градских аутобуса]].
Javni prevoznik u Novom Sadu je samo jedan. Privatnih prevoznika nema. Takođe, u Novom Sadu nema trolejbusa ni tramvaja, samo autobusa. Krajevi se utapaju u vezu. Poželjno je koristiti ovaj način umesto ucevljenih veza, kad god je moguće.	[[Јавни превоз]]ник у Новом Саду је само један. Приватних превозника нема. Такође, у Новом Саду нема [[тролејбус]]а ни [[трамвај]]а, само [[аутобус]]а.
Pogledajte Vikirečnik:Priručnik stila. Veza ka drugom imenskom prostoru.	Погледајте [[Викиречник:Приручник стила]].
Ekonomija#Takođe pogledajte je veza ka odeljku u okviru druge strane. #Veze i URL-ovi je veza ka odeljku na trenutnoj strani. #primer je veza ka „sidru“ (anchor) koje je napravljeno korišćenjem id atributa Deo posle znaka # mora da odgovara zaglavlju odeljka na strani. Slaganje mora biti potpuno, u pisanju, veličini slova i interpunkciji. Veze prema nepostojećim odeljcima nisu prekinute; one se tretiraju kao veze ka vrhu strane. Identifikatori se mogu napraviti dodavanjem `id="...">` atributa na skoro svaki HTML element.	[[Економија#Такође погледајте]] је веза ка одељку у оквиру друге стране. [[#Везе и УРЛ-ови]] је веза ка одељку на тренутној страни. [[#пример]] је веза ка „сидру“ (''anchor'') које је направљено коришћењем <div id="пример">''id'' атрибута</div>
Sve u zagradama „(“ i „)“ se automatski sakriva: kraljevstvo. Imenski prostor se automatski sakriva: Trg. Oba zajedno takođe: Priručnik stila Ali ne i: [[Vikirečnik:Priručnik stila#Veze\|]] Server ispunjava deo posle znaka „\|“ kada snimite stranicu. Sledeći put kada otvorite polje za izmene videćete proširenu „ucevljenu“ vezu. Predpregled prikazuje skraćeni oblik ispravno, ali ga ne proširuje u polju za izmene. Pritisnite „Snimi“ i ponovo „Uredi“, i videćete proširenu verziju. Isto važi i za veze ka odeljcima unutar iste strane pogledajte prethodnu stavku).	Све у заградама „(“ и „)“ се аутоматски сакрива: [[краљевство (биологија)\|краљевство]]. Именски простор се аутоматски сакрива: [[Викиречник:Трг\|Трг]]. Оба заједно такође: [[Викиречник:Приручник стила (заглавља)\|Приручник стила]] Али не и: [[Викиречник:Приручник стила#Везе\|]]
Javni radovi u Novom Sadu je strana koja još uvek ne postoji. Možete je napraviti tako što ćete kliknuti na vezu (ali molimo vas, sa baš ovom vezom nemojte to da uradite). Da biste napravili novu stranu: Napravite vezu ka njoj na nekoj drugoj (tematski srodnoj) strani. Snimite stranu. Kliknite na vezu koju ste upravo napravili. Nova strana će se otvoriti i možete je uređivati. Za više informacija, pogledajte Kako napraviti novi članak a pogledajte i Vikipedijina pravila imenovanja. Nemojte da pravite nove članke bez da na njih upućuje najmanje jedan drugi članak.	[[Јавни радови у Новом Саду]] је страна која још увек не постоји.
Vikirečnik:Kako se menja strana je ova strana. Samopovezivanja se prikazuju kao pojačan tekst prilikom pregleda članka. Nemojte koristiti ovu tehniku da bi pojačali ime članka u prvom paragrafu; pogledajte Priručnik stila.	[[Викиречник:Како се мења страна]] је ова страна.
Kada dodate komentar na Stranicu za razgovor treba da se potpišete dodavanjem tri tilde za korisničko ime: Nikola Smolenski ili četiri za korisničko ime i datum i vreme: Nikola Smolenski 18:16, 22 Maj 2004 (CEST) Pet tildi daju samo datum i vreme: 18:16, 22 Maj 2004 (CEST) Prva dva takođe daju i vezu ka vašoj korisničkoj strani.	Када додате коментар на Страницу за разговор треба да се потпишете додавањем три тилде за корисничко име: : ~~~ или четири за корисничко име и датум и време: : ~~~~ Пет тилди дају само датум и време: : ~~~~~
Preusmerite jedan naziv članka na drugi stavljanjem (kao što je ona prikazana s desne strane) ovakvog teksta u prvi red članka (kao što je to na strani pod naslovom „SAD“). #Преусмери [[Србија]] Valja znati da, iako je moguće staviti vezu na odeljak, preusmeravanje na odeljak nije moguće. Na primer, „#Преусмери [[Сједињене Америчке Државе#Историја]]“ će preusmeriti na stranu Sjedinjene Američke Države, ali ne i na neki određeni odeljak na toj strani. Ova osobina neće biti dodata u budućnosti, pa zato nemojte da koristite takva preusmeravanja.	#Преусмери [[Сједињене Америчке Државе]]
Stavite vezu ka strani o istoj temi, ali na drugom jeziku, koristeći sledeći oblik veze: [[језички код:Наслов]]. Nije bitno gde ćete staviti ove veze prilikom uređivanja pošto će se one uvek pojaviti na istom mestu kada snimite stranu, mada se preporučuje da ih postavite na kraju kutije za uređivanje. Molimo pogledajte Vikirečnik:Međujezičke veze i listu jezika i kodova.	[[fr:Wikipédia:Aide]]
Strane Šta je povezano ovde i Srodne promene se mogu povezati ovako: Posebno:Whatlinkshere/Vikirečnik:Kako se menja strana i Posebno:Recentchangeslinked/Vikirečnik:Kako se menja strana	Стране '''Шта је повезано овде''' и '''Сродне промене''' се могу повезати овако: [[Посебно:Whatlinkshere/Викиречник:Како се мења страна]] и [[Посебно:Recentchangeslinked/Викиречник:Како се мења страна]]
Strana sa korisnikovim prilozima se može povezati ovako: Posebno:Contributions/KorisničkoIme ili Posebno:Contributions/192.0.2.0	Страна са корисниковим прилозима се може повезати овако: [[Посебно:Contributions/КорисничкоИме]] или [[Посебно:Contributions/192.0.2.0]]
Da biste stavili članak u kategoriju, postavite vezu, kao što je ona sa desne strane, bilo gde u članku. Kao i sa međujezičkim vezama, nije bitno gde ćete postaviti ove veze prilikom uređivanja budući da se uvek pojavljuju na istom mestu nakon što snimite stranicu, ali se preporučuje da ih stavite na kraj kutije za uređivanje.	[[Категорија:Скупови знакова]]
Da biste povezali kategoriju sa neke strane bez da članak stavite u tu kategoriju, na početak veze stavite dvotačku (:).	[[:Категорија:Скупови знакова]]
Tri načina da postavite veze ka spoljašnjim (neviki) izvorima: Čisti URL: http://www.nupedia.com/ (loš stil) Neimenovana veza: [1] (u telu članka se koristi samo za fusnote) Imenovana veza: Nupedia Pogledajte MetaWikiPedia:Interwiki_map za listu prečica. Uglaste zagrade označavaju spoljašnju vezu. Primetite da se u „imenovanoj“ verziji koristi razmak space (a ne cev - \|) za odvajanje URL-a od teksta veze. U URL-u, svaki simbol mora biti jedan od: A-Z a-z 0-9 . _ \ / ~ % - + & # ? ! = ( ) @ \x80-\xFF Ako URL sadrži karaktere koji nisu na spisku, treba ga kodirati koristeći znak za procenat (%) koji je praćen heks (hex) kodom karaktera, koje možete naći u tabeli vidljivih ASCII karaktera. Na primer, znak ^ treba kodirati u URL-u kao %5E. Postoji i klasa (class) koja se može koristiti da se ukloni sličica strelice sa spoljašnje veze. Koristi se u en:Template:Ref za sprečavanje URL-a da se potpuno pokaže prilikom štampanja. Ta klasa ne treba nikada da se koristi u glavnom telu članka. Postoji, međutim, i izuzetak: vikiveze pri označavanju slika. Sledi primer označavanja: Pišemo: <span class="plainlinksneverexpand"> [http://www.sysinternals.com/ntw2k/freeware/winobj.shtml WinObj]</span> Prikazuje se: WinObj Pogledajte Vikirečnik:Spoljašnje veze za pitanja u vezi stila.	Три начина да поставите везе ка спољашњим (невики) изворима: # Чисти УРЛ: http://www.nupedia.com/ (лош стил) # Неименована веза: [http://www.nupedia.com/] (у телу чланка се користи само за фусноте) # Именована веза: [http://www.nupedia.com Нупедиа]
Povezivanje ka ostalim vikijima: Interviki veza: Vikirečnik:Zdravo Imenovana interviki veza: Zdravo Interviki veza bez prefiksa: Zdravo Svi ovi oblici vode ka URL-u http://en.wiktionary.org/wiki/Hello Primetite da interviki linkovi koriste stil unutrašnjih veza. Pogledajte MetaWikiPedia:Interwiki_map za listu prečica; ako se mesto (site) ka kojem želite da povežete ne nalazi na spisku, koristite spoljašnju vezu (pogledajte gore). Takođe pogledajte Vikirečnik:Kako da povežem ka Vikimedija projektima. Povezivanje ka Vikirečniku drugog jezika: Wiktionary:fr:bonjour bonjour fr:bonjour Svi ovi oblici vode ka URL-u http://fr.wiktionary.org/wiki/bonjour	Повезивање ка осталим викијима: # [[Интервики]] веза: [[Викиречник:Здраво]] # Именована интервики веза: [[Викиречник:Здраво\|Здраво]] # Интервики веза без префикса: [[Викиречник:Здраво\|]] Повезивање ка Викиречнику другог језика: # [[Wiktionary:fr:bonjour]] # [[Wiktionary:fr:bonjour\|bonjour]] # [[Wiktionary:fr:bonjour\|fr:bonjour]]
ISBN 012345678X ISBN 0-12-345678-X Postavite veze ka knjigama koristeći njihov ISBN. Ovom povezivanju se daje prednost u odnosu na povezivanje ka određenim mrežnim prodavnicama knjiga, jer daje čitaocu izbor dobavljača. ISBN vezama ne treba nikakvo dodatno obeležavanje, pod uslovom da koristite jedan od dva nvedena formata.	ISBN 012345678X ISBN 0-12-345678-X
Format za datum: 20. jul, 1969. Datume povezujte u gore navedenom formatu, tako da svako može da podesi svoj sopstveni redosled prikazivanja. Na egleskoj Vikipediji postoji više načina za formatiranje datuma; na srpskoj (za sada) važi samo ovaj	Формат за датум: # [[20. јул]], [[1969]].
Zvuk Da biste postavili vezu ka ne-slikovnom materijalu koji ste postali (kao što je zvuk), koristite „media“ vezu. Za slike, pogledajte sledeći odeljak. Neki poslati zvuci su nabrojani na Vikirečnik:Zvuk.	[[media:Sg_mrob.ogg\|Звук]]

Slike

Samo slike koje su poslate na Vikipediju mogu da se koriste. Da biste poslali sliku, koristite stranu za slanje. Možete da pronađete poslatu sliku na spisku slika.

Kako izgleda	Šta kucate
Slika: Datoteka:Wiki-sr.png	Слика: [[Слика:Wiki-sr.png]]
Sa alternativnim tekstom: globus slagalica	Са алтернативним текстом: [[Слика:Wiki-sr.png\|глобус слагалица]] Alternativni tekst se ispisuje kada zadržite miša nad slikom, ili u tekstualnim pregledačima (browser), jer ne prikazuju slike, ili kada se čita naglas i veoma se preporučuje. Pogledajte Alternativni tekst za slike za pomoć pri odabiranju istog.
Pluta ka desnoj ivici strane sa natpisom: Datoteka:Wiki-sr.png Vikirečnik - Slobodna enciklopedija	Плута ка десној ивици стране са натписом: [[Слика:Wiki-sr.png\|оквир\|Викиречник - Слободна енциклопедија]] Oznaka „frame“ (okvir) čini da slika automatski pluta ka desnoj ivici. Natpis takođe služi kao alternativni tekst.
Pluta ka desnoj ivici strane bez natpisa: Enciklopedija Vikirečnik Enciklopedija Vikirečnik	Плута ка десној ивици стране ''без'' натписа: [[Слика:Wiki-sr.png\|десно\|Енциклопедија Викиречник]] Tema pomoći na Proširena sintaksa za slike objašnjava više opcija.
Direktno povezivanje ka strani sa opisom slike: Slika:Wiki-sr.png	Директно повезивање ка страни са описом слике: [[:Слика:Wiki-sr.png]] Kliktanjem na sliku prikazanu na strani (kao što je ona gore) takođe vodi ka strani sa opisom
Direktno povezivanje ka slici bez njenog prikazivanja: Slika „Globus slagalica“ logoa	Директно повезивање ка слици без њеног приказивања: [[media:Wiki-sr.png\|Слика „Глобус слагалица“ логоа]] Da biste prikazali samo vezu ka slici, a da se ona sama ne prikazuje, koristite „media“ vezu.

Za više detalja o upotrebi slika, pogledajte Vikipedijina Pravila za upotrebu slika.

Za dodatnu pomoć o slikama, uključujući i neke raznovrsnije mogućnosti, pogledajte temu Proširena sintaksa za slike.

Formatiranje karaktera

Kako izgleda Šta kucate

Naglašavanje, jače, još jače.

Ovo su dvostruki, trostruki i petostruki engleski apostrofi (jednostruki navodnici) a ne dvostruki navodnici.

''Наглашавање'', '''јаче''', '''''још јаче'''''.

$\sin x+\ln y$
sinx + lny

$\mathbf {x} =0$
x = 0

Običan tekst treba da koristi viki označavanje za naglašavanje, a ne HTML oznake  ili . Međutim, matematičke formule često koriste iskošena slova, a ponekad i pojačana (bold), u svrhe koje nemaju nikakve veze sa naglašavanjem. Složene formule treba da koriste <math> označavanje, dok jednostavne formule mogu da koriste <math>; ili  i ; ili '' i '''. Po Vikiprojektu Matematike, viki označavanje je poželjnije nego HTML označavanje kao što je  i .

<math>\sin x + \ln y</math>
sin''x'' + ln''y''

<math>\mathbf{x} = 0</math>
'''x''' = 0

Font pisaće mašine za štampani tekst ili računarsko kod: int main()

Iz semantičkih razloga, poželjnija je upotreba <code> gde god je moguće u odnosu na korišćenje <tt>.

Фонт писаће машине за <tt>штампани текст</tt>
или рачунарско код: <code>int main()</code>

Možete da koristite mali tekst za natpise.

Можете да користите <small>мали текст</small> за натписе.

Možete da ~~precrtate izbrisani materijal~~ i podvučete novi.

Takođe možete da označite ~~obrisani~~ i ubačeni materijal koristeći logično (<ins> od insert i <del> od delete) umesto pojavnog označavanja.

Kada uređujete obične Vikipedijine članke, samo napravite svoje promene i nemojte ih označavati na bilo koji poseban način.
Kada uređujete svoje ranije komentare na stranicama za razgovor, ponekad je prikladno obeležiti obrisan i dodat materijal.

Можете да <s>прецртате избрисани материјал</s>
и <u>подвучете нови</u>.

Такође можете да означите <del>обрисани</del> и
<ins>убачени</ins> материјал користећи логично
(<ins> од ''insert'' и <del> од ''delete'')
уместо појавног означавања.

Diakritičke oznake:
À Á Â Ã Ä Å
Æ Ç È É Ê Ë
Ì Í Î Ï Ñ Ò
Ó Ô Õ Ö Ø Ù
Ú Û Ü ß à á
â ã ä å æ ç
è é ê ë ì í
î ï ñ ò ó ô
œ õ ö ø ù ú
û ü ÿ

Pogledajte posebne karaktere.

&Agrave; &Aacute; &Acirc; &Atilde; &Auml; &Aring; 
&AElig; &Ccedil; &Egrave; &Eacute; &Ecirc; &Euml; 
&Igrave; &Iacute; &Icirc; &Iuml; &Ntilde; &Ograve; 
&Oacute; &Ocirc; &Otilde; &Ouml; &Oslash; &Ugrave; 
&Uacute; &Ucirc; &Uuml; &szlig; &agrave; &aacute; 
&acirc; &atilde; &auml; &aring; &aelig; &ccedil; 
&egrave; &eacute; &ecirc; &euml; &igrave; &iacute;
&icirc; &iuml; &ntilde; &ograve; &oacute; &ocirc; 
&oelig; &otilde; &ouml; &oslash; &ugrave; &uacute; 
&ucirc; &uuml; &yuml;

Interpunkcija:
¿ ¡ § ¶
† ‡ • – —
‹ › « »
‘ ’ “ ”

&iquest; &iexcl; &sect; &para;
&dagger; &Dagger; &bull; &ndash; &mdash;
&lsaquo; &rsaquo; &laquo; &raquo;
&lsquo; &rsquo; &ldquo; &rdquo;

Komercijalni simboli:
™ © ® ¢ € ¥
£ ¤

&trade; &copy; &reg; &cent; &euro; &yen; 
&pound; &curren;

Donji indeks:
x₁ x₂ x₃ ili
x₀ x₁ x₂ x₃ x₄
x₅ x₆ x₇ x₈ x₉

Gornji indeks:
x¹ x² x³ ili
x⁰ x¹ x² x³ x⁴
x⁵ x⁶ x⁷ x⁸ x⁹

Poslednji metodi gornjeg/donjeg indeksa u najopštijim slučaju se ne mogu koristiti, budući da se oslanjaju na Unikod podršku, koja nije obavezno prisutna na mašinama svih korisnika. Ipak, za gornje indekse 1, 2 i 3 je poželjnija kad god je moguća (kao što su jedinice mera) zato što većina pregledača ima manje problema u oblikovanju linija u kojima su sadržani.

ε₀ = 8.85 × 10⁻¹² C² / J m.

1 hektar = 1 E4 m²

x<sub>1</sub> x<sub>2</sub> x<sub>3</sub> or
<br/>
x&#8320; x&#8321; x&#8322; x&#8323; x&#8324;
<br/>
x&#8325; x&#8326; x&#8327; x&#8328; x&#8329;

x<sup>1</sup> x<sup>2</sup> x<sup>3</sup> or
<br/>
x&#8304; x&sup1; x&sup2; x&sup3; x&#8308;
<br/>
x&#8309; x&#8310; x&#8311; x&#8312; x&#8313;

&epsilon;<sub>0</sub> =
8.85 &times; 10<sup>&minus;12</sup>
C&sup2; / J m.

1 [[хектар]] = [[1 E4 m&sup2;]]

Grčka slova:
α β γ δ ε ζ
η θ ι κ λ μ ν
ξ ο π ρ σ ς
τ υ φ χ ψ ω
Γ Δ Θ Λ Ξ Π
Σ Φ Ψ Ω

&alpha; &beta; &gamma; &delta; &epsilon; &zeta; 
&eta; &theta; &iota; &kappa; &lambda; &mu; &nu; 
&xi; &omicron; &pi; &rho; &sigma; &sigmaf;
&tau; &upsilon; &phi; &chi; &psi; &omega;
&Gamma; &Delta; &Theta; &Lambda; &Xi; &Pi; 
&Sigma; &Phi; &Psi; &Omega;

Matematički simboli:
∫ ∑ ∏ √ − ± ∞
≈ ∝ ≡ ≠ ≤ ≥
× · ÷ ∂ ′ ″
∇ ‰ ° ∴ ℵ ø
∈ ∉ ∩ ∪ ⊂ ⊃ ⊆ ⊇
¬ ∧ ∨ ∃ ∀ ⇒ ⇔
→ ↔

See also Vikiprojekat Matematike.

&int; &sum; &prod; &radic; &minus; &plusmn; &infin;
&asymp; &prop; &equiv; &ne; &le; &ge;
&times; &middot; &divide; &part; &prime; &Prime;
&nabla; &permil; &deg; &there4; &alefsym; &oslash;
&isin; &notin; &cap; &cup; &sub; &sup; &sube; &supe;
&not; &and; &or; &exist; &forall; &rArr; &hArr;
&rarr; &harr;

Prored u jednostavnim matematičkim formulama:
Očigledno je x² ≥ 0 tačno.

Da biste proredili formulu bez da dozvolite da je prelom reda pokvari, koristite neprelomno prazno mesto (non-breaking space,  ).

Очигледно је ''x''&sup2;&nbsp;&ge;&nbsp;0 тачно.

Komplikovane formule:

\sum _{n=0}^{\infty }{\frac {x^{n}}{n!}}

Pogledajte Help:Formula za detalje o upotrebi <math>.
Formula prikazana sama za sebe na liniji najverovatnije treba da bude uvučena korišćenjem dvotačke (:).

: <math>\sum_{n=0}^\infty \frac{x^n}{n!}</math>

Suzbijanje tumačenja oznaka:
Веза → (''ка'') [[Викиречник:ЧПП]]

Koristi se za doslovni prikaz podataka koji bi inače imali posebno značenje.
Izbegava svo viki označavanje, uključujući i ono koje liči na HTML oznake.
Ne izbegava HTML reference karaktera.
Da biste izbegli HTML reference karaktera kao što je → koristite &rarr;

<nowiki>Веза &rarr; (''ка'') 
[[Викиречник:ЧПП]]</nowiki>

Komentarisanje izvora strane:
ne prikazuje se pri gledanju strane

Koristi se za ostavljanje komentara u strani budućim urednicima iste.
Zapamtite da većina komentara treba da ide na odgovarajuću stranu za razgovor.

<!-- ОВДЕ ИДЕ КОМЕНТАР -->

(takođe pogledajte: Šahovski simboli u Unikodu)

Sadržaj

Trenutno stanje viki jezika označavanja je takvo da je potrebno barem 4 odeljka da bi se stvario sadržaj ispred prvog odeljka (ili posle uvodnog dela). Stavljanjem __САДРЖАЈ__ bilo gde forsira pojavljivanje sadržaja na tom mestu (umesto da se samo pojavi ispred prvog zaglavlja). Stavljanjem __БЕЗСАДРЖАЈА__ bilo gde na strani izaziva uklanjanje sadržaja. Takođe pogledajte kompaktan_sadržaj za azbučna i zaglavlja godina.

Tabele

Tabela se može napraviti na dva načina:

u posebnom viki označavanju (pogledajte Pomoć:Tabela)
uobičajenim HTML elementima: <table>, <tr>, <td> or <th>.

Za ovo poslednje, kao i raspravu kada su tabele pogodne, pogledajte Vikirečnik:Kako koristiti tabele

Promenljive

(Takođe pogledajte Pomoć:Promenljive)

Kod	Efekat
{{ТРЕНУТНИМЕСЕЦ}}	11
{{ТРЕНУТНИМЕСЕЦИМЕ}}	novembar
{{ТРЕНУТНИМЕСЕЦРОД}}	Šablon:TRENUTNIMESECROD
{{ТРЕНУТНИДАН}}	30
{{ТРЕНУТНИДАНИМЕ}}	subota
{{ТРЕНУТНАГОДИНА}}	2024
{{ТРЕНУТНОВРЕМЕ}}	09:38
{{БРОЈЧЛАНАКА}}	227.973
{{СТРАНИЦА}}	Kako se menja strana
{{ИМЕНСКИПРОСТОР}}	Vikirečnik
{{REVISIONID}}	-
{{localurl:pagename}}	/wiki/pagename
{{localurl:Posebno:Pesak\|action=edit}}	/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BA&action=edit
{{СЕРВЕР}}	//sr.wiktionary.org
{{ns:1}}	Razgovor
{{ns:2}}	Korisnik
{{ns:3}}	Razgovor s korisnikom
{{ns:4}}	Vikirečnik
{{ns:5}}	Razgovor o vikirečniku
{{ns:6}}	Datoteka
{{ns:7}}	Razgovor o datoteci
{{ns:8}}	Medijaviki
{{ns:9}}	Razgovor o Medijavikiju
{{ns:10}}	Šablon
{{ns:11}}	Razgovor o šablonu
{{ns:12}}	Pomoć
{{ns:13}}	Razgovor o pomoći
{{ns:14}}	Kategorija
{{ns:15}}	Razgovor o kategoriji
{{ИМЕСАЈТА}}	Vikirečnik

NUMBEROFARTICLES je broj strana u glavnom imenskom prostoru koje sadrže vezu i nisu preusmerenje, drugim rečima broj članaka, klica, klica koje sadrže vezu i strana za obezdvosmišljavanje.

CURRENTMONTHNAMEGEN je ime meseca u genitivu (prisvojnom pridevu), kao što se koristi u nekim jezicima; CURRENTMONTHNAME je oblik u nominativu (subjektni oblik), kao što je uobičajeno u engleskom jeziku.

U jezicima u kojma postoji razlika, može se koristiti konstrukcija kao što je {{grammar:падеж|реч}} za pretvaranje reči iz nominativa u neki drugi padež. Na primer, {{grammar:genitive|{{ТРЕНУТНИМЕСЕЦИМЕ}}}} znači isto što i {{ТРЕНУТНИМЕСЕЦРОД}}.

Šabloni

MedijaViki softver koji koristi Vikirečnik ima podršku za šablone. To znači da se standardizovani komadi teksta (kao što je nerazrađeni, boilerplate, tekst) mogu ubacivati u članke. Na primer, ako otkucate {{патрљак}}, to će se pojaviti kao „Ovaj članak je klica. Možete pomoći Vikipediji tako što ćete ga proširiti.“ kada budete snimili stranicu. Pogledajte Vikirečnik:Šabloni/Obaveštenja za kompletnu listu. Drugi često korišćeni šabloni su: {{Вишезначна одредница}} za stranice za rešavanje višeznačja i {{Ћирилизовати}} za strane koje treba prebaciti u ćirilicu. Postoje i mnoge klice specifične za određene oblasti, kao što su {{клица-биог}}, {{клица-историја}} и {{Клица-мит}}.

Sakrivanje veza za uređivanje

Ubacite u dokument __БЕЗ_ИЗМЕНА__ da biste suzbili pojavljivanje veza za uređivanje kraj svakog od zaglavlja u odeljcima.

Još informacija o uređivanju viki stranica

Možda poželite da naučite nešto i o:

Kako napraviti novi članak

Neobavezni saveti kako pomoći Vikipediju

Opšte komande za izmene u Vikirečnik:Saveti o vršenju izmena
Zašto ne treba slobodno preimenovati stranice u Vikirečnik:Kako preimenovati (pomeriti) stranu

Poželjan raspored u vašem članku u Vikirečnik:Vodič za raspored (takođe pogledajte Vikirečnik:Neobrađeni tekst)

Dogovor o stilu u priručniku stila

Članak sa napomenama koji ističe uobičajene probleme u stilu i rasporedu na Vikipediji, na Vikirečnik:Članak sa napomenama

Opšta pravila u Vikirečnik:Pravila i smernice
Vikirečnik:Pravila imenovanja o tome kako nasloviti sam članak
Pomoć u uređivanju jako dugačkih članaka

Ako pišete članak o nečemu što pripada grupi objekata (grad, astronomski objekat, kinesko slovo...), proverite da li postoji vikiprojekat o toj grupi, i probajte da pratite izričito njegova uputstva.

Pomoć:Formula
Medijaviki korisničko uputstvo za uređivanje
MedijaViki
Najzad, za listu svih članaka o vršenju izmena u Vikipediji, pogledajte Vikirečnik:Direktorijum o načinu i stilu.