Pređi na sadržaj

đilkoš

đilkoš

đilkoš (srpski, ćir. đilkoš)

[uredi]

Imenica

[uredi]

đilkoš, m

Kategorije: pren.


Oblici:

  1. đȉlkoš, đȋlkoš Bačinci Jasenovo [1]

Značenja:

  1. Obestan mlad čovek, kav gadžija, neradnik, obično snažniji i viši od svojih vršnjaka. [1]
  2. Stariji, neoženjen momak. [1]
  3. Naočit, veseo, prijatan momak; seoski zavodnik. [1]
  4. Uobražen momak. [1]
  5. Ubica. Deska[1]

Primeri:

  1. Ùšli ònī đȉlkoši u bìrtiju i ȍma su nàpravili tȕču. Laćarak [1]
  2. Prȃvi si đȉlkoš, mȍgao bi kònju rȇp iščùpati, a tȋ sèdiš i glȅdaš kako se jȃ mȕčim. Novi Sad [1]
  3. Tàku štètu mògli bi nàpraviti sàmo seòski đȉlkoši, a znȃ se kòji su. [2] [3] Čenej Novi Kneževac Melenci Orlovat Subotica Ravno Selo Čurug Gospođinci Žabalj Kać [1]# Kod ovih momaka, koji stoje po strani, glavnu reč vode stariji, „matori momci”, koje na selu zovu „đilkoši”. [4] Kumane Novo Miloševo Novi Bečej Melenci [1]# Lȇp bogàtaški sȋn, vȅso, cȕre ga jȗru sȁmo tàko, prȃvi đȉlkoš. Jaša Tomić Novi Bečej Neuzina Boka Šurjan [1]


Sinonimi:

  1. kicoš [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  3. Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  4. Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 37.

Napomene

[uredi]