тȓн
tȓn
Именица
[уреди]tȓn, м
Именица
[уреди]tȓn, м
Именица
[уреди]tȓn, м
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
- Ononis spinosa. [1]
- Kao deo botaničkih naziva. [1]
- Crataegus oxyacantha. Ловра[1]
- Onopordon acanthium. [1]
- Ononis spinosa. [2] Нештин[1]
- Trnovita biljka. [1]
Примери:
- Kòkōške dìvije su žúte, òne lèžu ȕ trsku, ù trnje. [3] [4] [5] Ново Милошево Сивац Итебеј Јасеново [1]
- Bìla je tȕ još i nȅka brána — nȅki su prȁvili od tȓnja, a nȅki od metála. Бачинци [1]
- Trnjine imaju mnogo trnja. Бегеч [1]
- Tȏ lìlavo cvèta, a tȏ ìma bódlje kot svȁkog lȋsta, pa nè smēš, ubòde ko ìgla. Tȏ je zéčiji tȓn. Vȅliko dȍsta naráste, nè sme zȇc próći svȁki, ubòstī se. Zéčiji trn, ko ȉgle ìma, tàko dȕgačko, nù[z] svaki lȋst ìma ko ȉgle šìljasto. [2] Бачка Паланка Дероње Деспотово Силбаш Товаришево Обреж [1]
- Mȋ ga zovémo magarèćiji tȓn, tȏ crvèno cvàtī. Ȏn ìmā ònu sȉtnu bódlju, a naráste ì ōn vȅliki, ràšīri se na dòbrōj zèmlji. Tȃj magarèćiji tȓn što ga mȋ zovémo, crvèno cvàtī. Crvèno cvàtī i pròsipa ònu, ko gȍd òvū pȁučinu, štà li je, pròsipa, znȃš. Bòde, ȏn sȁv bòde. A zàtō ga kȃžu da zòvu, bȁš su ga zàtō kòd nās nȁzvāli magarèćiji tȓn što, mȋ smo čúvali ȏvce, pa màgarac ȍde, pa tȏ nȉko nè jede, a ȏn odgríze, ȍnda su ga pò tōm nȁzvāli magarèćiji tȓn. [2] Дероње [1]
- Tr̀njina, tȍ je ȉsto tȓn. Ráste tàko, ȉma bódljicu, kao sìtnija trȅšnja. Tȍ ȍnda ȉsto kad dȏđe jȅsēn, kad je ùvati mrȁz, zàmetne, mȍš jȅsti. [6] Буковац [1]
Изведене речи:
Изрази:
- Zabadati se kotrn u zdravu nogu ("stvarati teškoće bez potrebe"; "Zabada se ko trn u zdravu nogu"). Јасеново [1]
- provesti se ko bos potrnju ("loše proći"; "Provo se ko bos po trnju"). Јасеново Вршац [1]
- sedeti ko natrnje ("biti u stanju neizvesnosti"; "Sedim ko na trnje"). Јасеново [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 34.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 84.
- ↑ 6,0 6,1 Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).