Пређи на садржај

смȅти

smȅti

Глагол

[уреди]

smȅti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. smeti, smȇm [1]

Значења:

  1. Imati smelosti, usuđivati se na nešto. [1]
  2. Biti dopušteno, odobreno (nekome nešto). [1]

Примери:

  1. Drȕgi mi je príčo o spàii: níje ga smȅo nȉko zabadàva zùstaviti kad ȏn se vȏza. [2] Кикинда [1]
  2. A jȃ nísam smȅo da mi skȋdadu, zašto ȉma što su skídali pa nísu vȉdili nìmalo. [2] [3] [4] Нови Бечеј Стапар Санад Мокрин Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Томашевац Фаркаждин Иланџа Јасеново Деска [1]
  3. A ònā mìlīcija ìzīđe, pa svȉ vȁko: „Jȃoj, snàja, kȁko tȋ smȇš tȏ tȅrati?". Бачинци [1]
  4. Nè smēš ìći bȏs. Ново Милошево [1]
  5. Ròditelji ìzlazu pre[d] devȏjke, nè smu da sèdu. Томашевац Бачинци [1]


Изрази:

  1. Čudo, čudo, baš nesmeš ("ruganje detetu koje nešto ne sme da uradi"). Јасеново [1]
  2. Nésme da fȁli ("dakako, svakako, bez brige (budi)"). Вршац [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54, 56, 63.

Напомене

[уреди]