скȕпити
Изглед
skȕpiti
Глагол
[уреди]Облици:
Значења:
- Okupiti više osoba na jedno mesto. [1]
- Sabrati na jedno mesto manju ili veću količinu nečega. [1]
- Sabrati nabavljajući, stičući malo-pomalo. [1]
- Navesti životinje, pčele i sl. da se saberu na jedno mesto. [1]
- Sabirati na jedno mesto manju ili veću količinu nečega. [1]
- Okupljati se na jednom mestu (o ljudima). [1]
Примери:
- Skȕpio sam jȁ dečùrlije. Војка [1]
- Njȋ su skȕpili svȅ, òvi što su bíli tȗ. [2] Велики Гај Банатска Паланка [1]
- Buklìjāš skȕpi svȁtove svȅ kod dèvojačke kȕće, ȍnda kad bȕde jèdan sȃt jel dvȃ, ȍnda krȇnu svȁtovi svȉ saz dèvōjkom. Ново Милошево [1]
- I ȍndak jèdan sȃt stòji tȏ mléko, i onda sȉr skȕpīmo i òcēdimo, i jȍnda ga mȅtēmo pot kȁmēn da se òcēdi od sȕrutke. Кикинда [1]
- Skȕpio sam šljȋva, kȁjsija — vȍće što je bílo pò bāšti. [3] [2] Јаша Томић Ново Милошево Српска Црња Томашевац [1]
- Ȍndak se tȏ žȉto òmlāćeno skȕpi na gròmilu. Меленци [1]
- I rádio sam nuz òto još četrdèset lȃnaca nȁpole (ìmo sam mòje kònje) i skȕpio sam stȏ dvájez gláva ováca i kúpijo sam još šȇst lȃnaca zèmlje. [2] Зрењанин [1]
- Tȍ ȍnda se skȕpidu nà ulici, pa mladíći, mládi ljȗdi ovàko, dečúrlije. Бешка [1]
- Skȕpi se fàmīlija, rȍđāci. Обзир [1]
- I zȁjtra kad se mȋ skȕpīmo, ȍnda ȏn nam kȃže, nàrēdi štȁ će se ráditi. [3] [4] [2] Мокрин Бачинци Лаћарак Војка Мартонош Мол Бачко Градиште Српски Крстур Нови Кнежевац Башаид Кумане Итебеј Елемир Зрењанин Јаша Томић Бока Томашевац Велики Гај Вршац Јасеново Помаз [1]
- I spȕstim pod òtim dȑvetom kȍtaricu dȍle i čȅkam da se svȅ pčȅle skȕpu unútra. [2] Меленци [1]
- Skȗplja mȇd, skȗplja u ȁtaru. Жабаљ [1]
- Sȗrlicu ȉma, skȗplja nȅktar. [5] Ђала Вашица Јамена Ердевик Визић Нови Карловци Пећинци Обреж Србобран Меленци Радојево Бока Бочар Чента Баваниште Ковин [1]
- Prášak skúpljaju. Чуруг [1]
- Kad dȏđe nèdelja, kad stȉgne grȏžđe, tȁmo su se skúpljali mȏmci i dèvōjke. Арадац [1]
- Tȗ se skúpljali òni onàko u lȅtnje vȅčeri i mȁlo muškárci svȋradu tamburíce, níje bílo armònike. Кула [1]
Изведене речи:
Изрази:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 127. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 99, 119, 316. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>
; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 19, 240.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).