рекла

rekla

rekla (српски, ћир. рекла)[уреди]

Именица[уреди]

rekla, ж

Облици:

  1. rékla [1]

Значења:

  1. Ženska bluza, kaputić od lakog materijala. [1]
  2. Deo muške gornje odeće, slično sakou, bez postave i kragne. [1]
  3. Radna bluza, gornji deo radničkog odela. [1]
  4. Bluza za spavanje. Црвена Црква[1]

Примери:

  1. Od tada se nosi umesto prsluka „rekla” sa dugim rukavima skrojena uz struk, ukrašena čipkama oko i sitnim „faltama” po grudima i na krajevima rukava. [2] Остојићево [1]
  2. Ponekad preko ovih kožnih delova dolazi „rekla” od lakog [...] materijala sa dugim rukavima i zakopčava se do vrata ( — Mo). [3] [1]
  3. Osim sukanja nosila se još i bluza „rekla”. [4] Пивнице [1]
  4. Ȉma tȕ i rékla. Tȍ je od ténisa blúza dȏjna, i ȉma i dȏjna sȕknja i gȍre blúza, i mȃjca, i košȕlje, i tȍ svȅ kupȏvno táko. [5] [6] Избиште Бачинци Суботица Мол Турија Чуруг Змајево Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Бегеч Ново Милошево Кумане Орловат Иванда [1]
  5. Nòsilo se dȕgačko, dȕže nego što se sȁd nȍsi, ali níje ni ko što su bȁbe i mòja mȁma nòsile, òne rékle ȍbaško i tàko. Кула [1]
  6. Šȉla mi šnàjdērka réklu, pa mi tésnu nàpravila. Лаћарак [1]
  7. Meti preko sica reklu, može da zaladi. Бачка Паланка [1]
  8. Umesto prsluka neki su nosili „reklu” sa dugačkim rukavima, načinjenu od fabričkog lakog materijala, koja je zakopčavana spreda dugmadima do guše. [7] Остојићево [1]
  9. Na gornjem delu tela je „rekla” (kaput) od somota ili cajga, a u imućnijih i od čohe. [8] [9] Меленци Черевић Силбаш Товаришево Обровац Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Кумане [1]
  10. Ogŕnō je réklu i òčō u sèlo. Лаћарак [1]
  11. Daklem mȏj òtac kat se žènio, òtīdne prekopúta kot kòmšije, ȕzme réklu. [10] [11] [12] Фаркаждин Бачинци Нештин Сусек Свилош Равно Село Змајево Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Орловат [1]
  12. Kȁko j[e] uvátio réklu, tózna ȉspade. [13] Перлез [1]
  13. Ženo, daj mi tu reklu da se obučem. Бегеч [1]
  14. Reklja je, po starim Sremcima, odeća za gornji deo tela: sako, bluza, vindjakna... Reklja je davala neki svečani izgled ( — NKa; Sp) [KSP; LSp]. [14] [1]
  15. Obuci onu novu réklju kad kreneš u selo. Обреж Сусек Свилош [1]
  16. Ta réklja ti je već odavno iznošena. [1]
  17. I tȇ rékle fȕrt pȅrem, al nȉkad nísu čȉste, a i Jóva i Sáva se zdrȁvo pȓlju kad rȃdu, nȉšta nè čūvu. Бока Јаша Томић Шурјан Неузина Вршац [1]
  18. I sáma sam prȁvila tàke rékle na širòke bratèle, okrúgo òtvor ispod vrȃta i tȏ nȍsimo lȅti za spávanje i kȕći kav blúzne kad je zdrȁvo tȍplo. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]


Синоними:

  1. reklija [1]
  2. reklija, rekli [1]
  3. reklija [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.
  3. ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 87.
  4. ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 110.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.
  6. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  7. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 150.
  8. ↑ II Радован Вртипрашки, Некад било сад се приповеда. Нови Сад, 1989, 98 стр.
  9. ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 35.
  10. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 285.
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 528.
  12. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
  13. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 348.
  14. ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=rekla&oldid=654625”