рекла
рекла
Именица
[уреди]рекла, ж
Облици:
Значења:
- Женска блуза, капутић од лаког материјала. [1]
- Део мушке горње одеће, слично сакоу, без поставе и крагне. [1]
- Радна блуза, горњи део радничког одела. [1]
- Блуза за спавање. Црвена Црква[1]
Примери:
- Од тада се носи уместо прслука „рекла” са дугим рукавима скројена уз струк, украшена чипкама око и ситним „фалтама” по грудима и на крајевима рукава. [2] Остојићево [1]
- Понекад преко ових кожних делова долази „рекла” од лаког [...] материјала са дугим рукавима и закопчава се до врата ( — Мо). [3] [1]
- Осим сукања носила се још и блуза „рекла”. [4] Пивнице [1]
- И̏ма ту̏ и ре́кла. То̏ је од те́ниса блу́за до̑јна, и и̏ма и до̑јна су̏кња и го̏ре блу́за, и ма̑јца, и кошу̏ље, и то̏ све̏ купо̑вно та́ко. [5] [6] Избиште Бачинци Суботица Мол Турија Чуруг Змајево Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Бегеч Ново Милошево Кумане Орловат Иванда [1]
- Но̀сило се ду̏гачко, ду̏же него што се са̏д но̏си, али ни́је ни ко што су ба̏бе и мо̀ја ма̏ма но̀силе, о̀не ре́кле о̏башко и та̀ко. Кула [1]
- Ши̏ла ми шна̀јде̄рка ре́клу, па ми те́сну на̀правила. Лаћарак [1]
- Мети преко сица реклу, може да залади. Бачка Паланка [1]
- Уместо прслука неки су носили „реклу” са дугачким рукавима, начињену од фабричког лаког материјала, која је закопчавана спреда дугмадима до гуше. [7] Остојићево [1]
- На горњем делу тела је „рекла” (капут) од сомота или цајга, а у имућнијих и од чохе. [8] [9] Меленци Черевић Силбаш Товаришево Обровац Мокрин Ново Милошево Нови Бечеј Кумане [1]
- Огр́но̄ је ре́клу и о̀чо̄ у сѐло. Лаћарак [1]
- Даклем мо̑ј о̀тац кат се жѐнио, о̀тӣдне прекопу́та кот ко̀мшије, у̏зме ре́клу. [10] [11] [12] Фаркаждин Бачинци Нештин Сусек Свилош Равно Село Змајево Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Орловат [1]
- Ка̏ко ј[е] ува́тио ре́клу, то́зна и̏спаде. [13] Перлез [1]
- Жено, дај ми ту реклу да се обучем. Бегеч [1]
- Рекља је, по старим Сремцима, одећа за горњи део тела: сако, блуза, виндјакна... Рекља је давала неки свечани изглед ( — НКа; Сп) [КСП; ЛСп]. [14] [1]
- Обуци ону нову ре́кљу кад кренеш у село. Обреж Сусек Свилош [1]
- Та ре́кља ти је већ одавно изношена. [1]
- И те̑ ре́кле фу̏рт пе̏рем, ал ни̏кад ни́су чи̏сте, а и Јо́ва и Са́ва се здра̏во пр̑љу кад ра̑ду, ни̏шта нѐ чӯву. Бока Јаша Томић Шурјан Неузина Вршац [1]
- И са́ма сам пра̏вила та̀ке ре́кле на широ̀ке братѐле, окру́го о̀твор испод вра̑та и то̑ но̏симо ле̏ти за спа́вање и ку̏ћи кав блу́зне кад је здра̏во то̏пло. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 87.
- ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 110.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 452.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 150.
- ↑ II Радован Вртипрашки, Некад било сад се приповеда. Нови Сад, 1989, 98 стр.
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 35.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 285.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 528.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 348.
- ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр.