Пређи на садржај

плава гуска

plava guska

Именица

[уреди]

plava guska, ж

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Anser Anatidae Brisson[1]

Хипероним:

  1. gusak [16] [1]
  2. gusan [16] [1]
  3. guska [17] [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. Емил Бенић, Обедска бара и њена главна фауна, Штампарија браће Јанковића, Сремска Митровица 1930.
  3. 3,0 3,1 Јоаким Вујић, Јестествословије, превод с немачког, Будим 1809.
  4. Животиње, VIII део, Даворин Трстењак, Птице, IV свезак, књ. XCVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1895.
  5. Коста Црногорац, Природна историја, део 1, Зоологија, Државна штампарија, Београд 1870.
  6. Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  7. Јован Петровић, Наука о животињама, Платонова штампарија, Нови Сад 1867.
  8. 8,0 8,1 Милорад Марчетић, Заштита птица на територији Војводине, Заштита природе, бр. 7, Београд 1956, 5–11.
  9. Војкан Јовановић, Гуске, Зов, бр. 20, Борба, Београд 1984, 12–13.
  10. Мато Водопић, Попис пучкијех птичијих имена, Словинац, бр. 2, књ. III, Дубровник 1880, 30–33.
  11. Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  12. Божидар Пекић, Прилог познавању орнитофауне Царске Баре са околином, Заштита природе, бр. 14, Београд 1958, 11–19.
  13. Вукоман Шелмић – Драган Гачић, Ловство са заштитом ловне фауне, Шумарски факултет, Београд 2011.
  14. Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  15. Oтмар Рајзер – Иван Кнотек, Резултати посматрања сеобе птица по Босни и Херцеговини, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. XII, Сарајево 1900, 275–411.
  16. 16,0 16,1 Речник српских говора Војводине, св. 1–10, Матица српска, Нови Сад 2000–2010.
  17. Вук Маринковић, Јестествена повестница, Београд 1851.

Напомене

[уреди]