Пређи на садржај

оправити

opraviti

opraviti (српски, ћир. оправити)

[уреди]

Глагол

[уреди]

opraviti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. -im [1]
  2. oprȁviti, òpraviti [1]
  3. òprāvljam [1]

Значења:

  1. Dovesti u ispravno stanje, izvršiti opravku, popraviti. [1]
  2. Pripremiti, srediti. [1]
  3. Spakovati, otpremiti (koga na put). [1]
  4. Pripraviti, spremiti (jelo, piće i sl.). [1]
  5. Lepo obući, odenuti. Черевић[1]
  6. Snabdeti, opskrbiti. [1]
  7. Opsovati (koga). [1]
  8. Obući se lepo. [1]
  9. Spremiti se za put ili polazak. [1]
  10. Dovoditi u ispravno stanje, vršiti opravku, popravljati. [1]
  11. Spremati za put ili polazak. [1]
  12. Opremati, snabdevati (domaćinstvo). [1]
  13. Lepo se oblačiti, doterivati se. [1]
  14. Opremati, snabdevati (domaćinstvo). Иванда[1]

Примери:

  1. Nísu kùpatilo òpravili. Бачко Петрово Село [1]
  2. E ȍndak, tàman otvòrili dùćān, kȕću òpravimo, ȍndak kȕća bíla stȃra, a bíla pod vȅlikim dȗgom. Бешка [1]
  3. Je l si òpravio? [2] Итебеј [1]
  4. A tȁmo su òpravili klúpe, kod tȅ Br̀zave, kad se òni kȗpadu. [3] [4] Велики Гај Госпођинци Каћ Санад Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  5. Da bi mȍgo da korístim [vrškaru], oprȁvio sam kao kóčnicu mȃlu. Избиште [1]
  6. To umem i ja da opravim. Јасеново [1]
  7. I ću malo da mu opravim. Бела Црква [1]
  8. Òpravila sam mòjoj ćérki kòlāč da će svȉ pȑste da lȋžedu. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  9. Oprȁvi du ju štȅte. Крушчица [1]
  10. Jȃ ne vȅrujem da je nȅkog Bȏg oprȁvio lúdoga. Павлиш [1]
  11. Idémo u šȕmu, drnȍvi nu séčemo, oprȁvi mo popȋk pa bȗši mo rȕpe. Јасеново [1]
  12. Oprȁvim [od za ko na] i gúmno i ȏvce, saláši i svínju da ȉmam u kȕću. Банатска Паланка [1]
  13. Bílo je od slȁme ko je smo čȕpa li sá mi, a bílo je oprȁvljeno úže od ševára. Вршац [1]
  14. Oprȁimo jedno dȑvo zaštȓljeno. Јасеново [1]
  15. Krpȁre mȃle smo sigrȁli, oprȁimo od čarȁpe. Вршац [1]
  16. U šȕmi oprȁimo kolȉbu od bȕrad, od betóna. [1]
  17. Oprȁim pȓvom zdrȃvlje. Избиште [1]
  18. Blȁto se ùmēša i òpravi i ȍndak se omàzīvadu zȉdovi. [5] Омољица [1]
  19. Tȅtka i téča svȁtove òpravili. Сремска Каменица [1]
  20. Òpravila sam ga kȁko mȁti mȍž da òpravi sȋna u vójsku. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  21. Svȅ se oprȁvu koláči. Павлиш [1]
  22. Šesnȁjst tȏrte se oprȁvile. Избиште [1]
  23. Oprȁvili koláča, kažem, donèsedu kod nȃs. Велики Гај [1]
  24. Òpraviše òni mènēkana, obúkoše. [2] Нови Бечеј [1]
  25. Nȍsim na pijȁci, prodȃm, oprȁvim mȅne dȉnara. Вршац [1]
  26. Òpravū se dèca, pa nàvēžedu kukùtu okò njī. [2] [6] Српски Крстур Стапар Каћ Мокрин Ново Милошево [1]
  27. Òpravili smo se, ȕzēli tȁmo što nam trȅba. Мартонош [1]
  28. Òpravio se i òčo u vároš. Нови Сад [1]
  29. Káži da níje prȍsta: ȉde u Bečkèrek, a òpravila se ko d[a] ȉde na tȁndrbal. Јаша Томић [1]
  30. A tȇ búbalice, tȏ se tàko zválo, tȏ se òpravimo i tàko je bílo jèdno mȅsto Praznìna i idémo tȁmo šȇtamo. [3] Арадац Шурјан Бока Неузина [1]
  31. I òpravī se, i tàko: „Ȁjde nàprēd!” ìsterādu ga. [7] Кумане [1]
  32. Dȃj da se tȍ svȅ òprālja, da se ospòsobi. Сремска Каменица [1]
  33. Ȍnda smo kȗjnu, kȕjinska vráta opráljali. Бегеч [1]
  34. Tȏ [mašine] se svȅ revèdīra, čȉsti, òprālja. Бачинци [1]
  35. Ȅto, tȃj televȋzor ȉmam pètnājs gȍdina, a opráljo sam ga mož bȉti pȇ[t]-šȇs púti. [3] [2] [4] [8] Јаша Томић Сремски Карловци Мартонош Пачир Мол Сивац Чуруг Дероње Госпођинци Силбаш Ђурђево Каћ Нови Сад Бачка Паланка Ђала Нови Кнежевац Кикинда Башаид Итебеј Међа Елемир Шурјан Бока Неузина Томашевац Перлез Иланџа Сефкерин Иванда [1]
  36. Opráljam pòmalo, sȁd vȅć se svȅ rùnīra. Сремска Каменица [1]
  37. Nȅko òpralja nȅšto. Лаћарак [1]
  38. Kad rȕšiš, ȕvek dòmećeš, ȕvek nȅšto òpraljaš. Дероње [1]
  39. Ajde, opraljaj se jedared. Ново Милошево [1]
  40. Òprāljaj se bȑzo, pa da ȉdēmo. Деска Каћ [1]


Изведене речи:

  1. oprávljati [1]
  2. oprȁvljen [1]
  3. òpravljen [1]


Синоними:

  1. napraviti [1]
  2. opremiti [1]
  3. doterati [1]


Изрази:

  1. Jebo te ko teopravio! ("blaga psovka"). Јасеново [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 418. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 296. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ 4,0 4,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 187. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  6. ↑ Збирка речи Милутина Ж. Павлова.
  7. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136.
  8. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=opraviti&oldid=411103”