намирíвати
namirívati
namirívati (српски, ћир. намири́вати)
[уреди]Глагол
[уреди]Категорије: трп.
Облици:
- namirivati, -a, -o [1]
Значења:
- Hraniti stoku. [1]
- Nahraniti stoku ili živinu. [1]
- Nahraniti decu i pripremiti za spavanje. [1]
- Obaviti sve potrebne poslove u kući. [1]
- Isplatiti, izmiriti dugovanja. [1]
- Naplatiti, podmiriti svoja potraživanja. [1]
- Snabdeti se, opskrbiti se. [1]
- Nagoditi se, sporazumeti se. [1]
Примери:
- I mȉ tȕ ȍnda namìrujēmo rȇdom ȏvce, pa svȋnje, pa gòveda zȁdnja. Лаћарак [1]
- Svȁki dȃn namìrīvam mȃrvu dváred, zȁjtra i prȉdveče, a kad je vrućìna, i u pódne. [2] [3] [4] Јаша Томић Бачинци Обреж Каћ Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Деска Варјаш Иванда [1]
- Jȁ mȏram da òstanem da namìrīvam. Елемир [1]
- Ìdēm da nàmīrim mȃrvu. [5] Нови Кнежевац Бачинци Лаћарак Буковац Бечеј Каћ Кикинда Тараш Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Томашевац [1]
- Moram odma da namirim živinu. Обреж [1]
- Sad je vreme da namiriš konja i krave. Нови Сад [1]
- Čim namirim marvu, ću da dođem kod tebe. [2] Јасеново Неузина Избиште Црвена Црква [1]
- Pȍsle dȏđemo kȕći, namȋrimo kònje. Томашевац [1]
- Kad dȏđe vȅče, jȃ štrȉkam, nàmīrim dȅ cu, štrȉkam, a ȏn lèži, čìta nȍvi ne i òdmāra. Арадац [1]
- Kòt kuće bȁba nàmīri, vèčeru sprȅmi, dȅda kònje rȃni i lȇgamo. Томашевац Суботица [1]
- Tàkē smo domàćice bíle, dok dȏđe gȁzda, svȅ već nàmīreno, ònak njȅga sprȅmaš i svȅ oko njèga. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- Mora da prodam jednu svinju da namirim dugove. Јасеново [1]
- Ja sam namirio na vreme svoja potraživanja. Бегеч [1]
Изведене речи:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 130. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 231.
- ↑ Милена Шурјановић, Средња врата. Нови Сад (Прометеј), 2005, 149 стр, стр. 22.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).