метла

metla

metla (српски, ћир. метла)[уреди]

Именица[уреди]

metla, ж

Категорије: бот.


Облици:

  1. mètla, mȅtla [1]
  2. mȅtla [1]
  3. mȅtla Избиште [1]

Значења:

  1. Gruba metla od biljke Artemisia vulgaris , za čišćenje dvorišta i sl. Вршац[1]
  2. Isto. [1]
  3. Metla kojom se čisti kuća, načinjena od sirka. [1]
  4. Gruba metla od biljke Artemisia vulgaris , za čišćenje dvorišta i sl. [1]
  5. Isto. [1]
  6. Metla kojom se čisti kuća, načinjena od sirka. [1]
  7. Isto. [2] Сот[1]
  8. Gruba metla od biljke Artemisia vulgaris , za čišćenje dvorišta i sl. [2] Велико Средиште[1]
  9. Isto. [1]
  10. Metla kojom se čisti unutrašnjost kuće, napravljena od sirka. [1]
  11. Isto. [2] Јаша Томић[1]
  12. Gruba metla od biljke Artemisia vulgaris , za čišćenje dvorišta i sl. [2] Кајтасово[1]
  13. Metla kojom se čisti unutrašnjost kuće, napravljena od sirka. [1]
  14. Metla načinjena od sirka. [2] Долово[1]
  15. Različite vrste korovskih biljaka od kojih se prave metle. [1]
  16. Kochia scoparia. [1]
  17. Isto. [3] Вајска[1]

Примери:

  1. Na trȅći dȃn Bòžića, kad pòčistimo slȁmu ìz sobe, ȍnda se tȃ mètla zabòde u kokošínjac tȁmo da se dòbro léže živìna. [2] Перлез [1]
  2. Ùzmi mètlu i pòčisti kȗjnu. [2] [4] [5] Ченеј Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Сот Кукујевци Ердевик Нештин Мартинци Свилош Сремска Митровица Шуљам Вогањ Јарак Лединци Врдник Хртковци Платичево Буковац Шатринци Обреж Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Стари Бановци Сурдук Суботица Мартонош Сента Пачир Бајша Сомбор Мол Дрљан Сивац Стапар Кула Србобран Бачко Градиште Лалић Дероње Деспотово Госпођинци Бођани Ченеј Товаришево Ђурђево Каћ Руменка Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Меленци Житиште Јаша Томић Арадац Конак Ботош Добрица Сакуле Алибунар Црепаја Сефкерин Долово Панчево Омољица [1]
  3. Pa čȉstilo se z dȑvenom mȅtlom. [2] Избиште Маргита Велико Средиште Вршац Уљма Врачев Гај Кајтасово [1]
  4. Kȁko òna nȃs vȉdi, òna na nȃs mȅtlu pa nas ìzvīja. Бачко Петрово Село [1]
  5. Uzmi metlju pa počisti avliju. Јасеново [1]
  6. Tȍ je mȅtla, bàšćānska mȅtla. Ђала [1]
  7. Bȇla mètla je zà sobe. [2] Мартонош [1]
  8. Gradinȃrska mȅtla je za avlȉju. [2] Уљма [1]
  9. Mètla od sírka je zà sobu, a kórova je za àvliju. [2] Итебеј Сомбор Дрљан Сивац Руменка Радојево Житиште Ботош [1]
  10. Zà sobu je kùpōvna mètla. [2] Сремска Рача Алибунар [1]
  11. A ȏn mȅtlu koròvaču pa čȉstio Tȅmerinski pȗt. Нови Сад [1]
  12. Mètle od sírka zà sobu. [2] Итебеј Српска Црња Житиште Јаша Томић Конак [1]
  13. Tȃ zà sobu zòve se sírkova mètla. [2] Дрљан Сот Мартонош Пачир Сомбор Сивац Србобран Лалић Дероње Товаришево Руменка Бачка Паланка Ботош [1]
  14. Sutra, ako ne pada kiša, idemo da sečemo metle. [5] Ченеј [1]
  15. Svȅ tȏ je, dȇte, bílo mètla do òvogā crȇpa. Бачинци [1]
  16. Nȉkla mi mȅtla. Избиште [1]


Синоними:

  1. korov [1]
  2. komotljika [1]


Изрази:

  1. Da joj vežešmetlu na dupe ujutro, do uveče bi samo drška ostala ("kaže se za ženu koja voli da celoga dana skita po selu"). Јасеново [1]
  2. ko da je progutometlu ("stoji, sedi ili hoda pravo, uštogljeno"). [1]
  3. dobitimetlu ("biti isteran, najuren"; "Dȅda je kázo: nȉko nè sme dóći da prȍsi mlȁđu preko stàrije, dòbiće mȅtlu"). Нови Сад [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 125.
  5. 5,0 5,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]