мекиња
mekinja
Именица
[уреди]mekinja, ж
Облици:
Значења:
- Ljuske pšeničnog zrnevlja koje se prilikom mlevenja ili sejanja odvajaju i obično služe kao stočna hrana. [1]
Примери:
- Kad se nàstavi kàzan, zàlēpi se mèkinjom, bràšnom i vòdom. [2] Сремска Рача [1]
- Ȍndak se ȍkolo zàlēpi, òbično lȇpidu sa mèkinjom, da nè pūšta vȁzduh, da nȅ ide pȁra nȁpolje. Бешка [1]
- Zàparīm svínjama mèkinje da bȍlje jȅdu. Бачинци [1]
- Mèkinje, tȍ su ljȕspice odgòre na žȉtu, što bȕde, ljȕspice. Стари Сланкамен [1]
- Ȍndak je tȁ mlȉna odvájala — bȇlo ȍbaško ìšlo, pa lȅbnje ȍbaško, pa ȍndak su ìšle mèkinje. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Томашевац Сусек Свилош Лаћарак Сремска Митровица Черевић Буђановци Суботица Мартонош Стапар Турија Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Банатско Аранђелово Ново Милошево Меленци Шурјан Зрењанин Арадац Бока Неузина Фаркаждин Ковин Деска [1]
- Nísu mi dòbri prȁsici zàtō što nȇma mȅkīnja. Пачир [1]
- S mèkinjama rȃnimo mȃrvu i dȁjemo kòkōškama da bȍlje nȍsidu jája, a ako i[h] òstavimo u brȁšno, s njȉma se prȁvi cȓni lȅb. Јаша Томић [1]
- Bȁba, mȁti, kȍ bȉo, da prevȁti déte kros prózor, ali mȏra da dȃ tanjȋr trȉce. Mekȉnje. Избиште [1]
Изрази:
- Kupili smo te za poluvekumekinja od Cigana ("kao objašnjenje detetu kako se rodilo"). Ново Милошево [1]
- užèćimèkinje ("veoma se uplašiti"). Ново Милошево [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113, 174, 177.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 51.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 148.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.