куд

kud

kud (српски, ћир. куд)[уреди]

Прилог[уреди]

kud, прил.

Облици:

  1. kȕd [1]

Значења:

  1. U pojačanom neodređenom značenju: svejedno kuda, u bilo kojem pravcu, nekud. [1]
  2. U od no snim re če ni ca ma sa zna če njem prav ca: pu tem ko jim. [1]

Примери:

  1. Kȕ[d] ću se jȁ sèliti? Kȕd jȃ mȍžem? Визић [1]
  2. Kȕd bȅgate, mȏmci? [2] Фаркаждин Итебеј Чента [1]
  3. Pȋta òtac kȕ[d] ćemo. [2] Фаркаждин Итебеј [1]
  4. Ȉdi kud ȍćeš. [2] Фаркаждин [1]
  5. Kùd gođ krȇne, vȍdi žènu. Ловра [1]
  6. Pȗt je bȉo zȁuzet ku[d] trȅba da se dȏđe. [2] Итебеј [1]


Синоними:

  1. kuda [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 273.

Напомене[уреди]