итати

itati

itati (српски, ћир. итати)[уреди]

Глагол[уреди]

itati, {{{вид}}} непрел.


Облици:

  1. ȉtam [1]
  2. ȉćam [1]
  3. ȉtim [1]
  4. ȉtnem [1]
  5. -em, ȉtnem [1]

Значења:

  1. Bacati se nečim, gađati. [1]
  2. Bacati se nečim, gađati. Вршац[1]
  3. Ritati se. [1]
  4. Baciti. Нови Кнежевац Кикинда Итебеј Житиште Томашевац Бока Вршац[1]
  5. Baciti se nečim, pogoditi. [2] Итебеј[1]
  6. Ritnuti se. Вршац[1]
  7. Baciti. [2] [3] Ново Милошево[1]
  8. Baciti. [1]
  9. Baciti se nečim, pogoditi. [1]
  10. Ritnuti se. [1]

Примери:

  1. Hitam jerbo me Pera čeka. Јасеново Черевић [1]
  2. Svȅkrva dočȅka mlȃdu i poljȗbi i joj dȃ sȉto da ȉta. Јасеново [1]
  3. Tȋ ȉtaš mèni, jȃ ȉtam tèbi. [2] Бока [1]
  4. Ȉta zȅmlju na rȏj kad zaustȁlja pčȅle. [4] [2] [3] Омољица Српски Крстур Нови Кнежевац Нови Бечеј Итебеј Меленци Бока Томашевац Перлез Фаркаждин Чента Избиште Баваниште Долово Сенпетер [1]
  5. Ȉću góre na vȅtar žȉto. [2] [3] Итебеј Српска Црња Санад Међа Радојево Итебеј [1]
  6. On se hićo s grudvama na mene pa me udarijo u oko. Јасеново [1]
  7. Hitam se ja s grudvama na njega i tako ga oteram. [2] [5] Јасеново Мокрин Башаид [1]
  8. Ȉtā se kȏnj. [2] [3] [5] Фаркаждин Мокрин Ново Милошево Падеј Башаид Вршац Деска [1]
  9. Ja tek hȉtim nòvac. [3] Томашевац Фаркаждин Деска [1]
  10. Odnesi to i hitni tamo u Karaš. Јасеново [1]
  11. Hȉtnu nà kola. [2] Елемир [1]
  12. To žȉto ȉtnem kokȏški. Избиште [1]
  13. Ȍndak ȉtne sȉto na kȕću. [2] [3] Јасеново Нови Сад Ђала Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Кумане Међа Житиште Елемир Зрењанин Арадац Орловат Фаркаждин Чента Баранда Црепаја Јасеново [1]
  14. Ȉtnō se sa grȕdvom. [2] Житиште [1]
  15. Ȉtnō se kȍnj [275, 334, 335]. Башаид [1]


Изведене речи:

  1. itati se [1]
  2. hȉtati se [1]
  3. hitanje [1]
  4. hȉtiti se [1]
  5. ȉtniti [1]
  6. ȉtnuti [1]
  7. hȉtnuti se [1]


Синоними:

  1. žuriti Вршац [1]
  2. bacati [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 335. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 219. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. 5,0 5,1 II Радован Вртипрашки, Некад било сад се приповеда. Нови Сад, 1989, 98 стр.

Напомене[уреди]