грувати

gruvati

gruvati (српски, ћир. грувати)[уреди]

Глагол[уреди]

gruvati, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -am [1]

Значења:

  1. Pucati, tutnjati. [1]
  2. Veoma se čuti, odzvanjati. [1]
  3. Mlatiti, vrći (žito). [1]
  4. Šibati velikom snagom (o vetru). [1]
  5. Sakupljati posebnim krivim grabljama plevu na guvnu. [1]
  6. Lomiti, kidati. [1]
  7. Učiti napamet, bez razumevanja. [1]
  8. Navaliti na jelo. [1]
  9. Zamarati se fizički, mučiti se. [1]
  10. Putovati dugo i teško. [1]
  11. Provoditi se. [1]

Примери:

  1. Najviše gruvaju topovi prilikom crkvene slave. Бегеч [1]
  2. Sam bȉo na frȍnt, di su grúvali tòpovi. [2] [3] Ченеј Нови Бечеј [1]# Код Равника су опет брегови: Грунар (јер се „грува” — „чине се падишке” […] а то значи брег се рони са треском). [4] Крашово [1]# О̏ндак мо̑раш гру́вати мо̀тиком јел је твр́до. [5] [3] Чуруг Мол Надаљ Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Тител Ченеј [1]# Ко̀њи га̏зу оно жи̏то ис ко̀шуљице. То̑ се зо̀ве: зр̀но се гру̑ва да ѝзӣђе ис ко̀шуљице. [6] Ђала [1]# У̀зми и но̀си ка̏пу, у Но̀ви Са̑д гру̑ва ко̀шава. [3] Ченеј [1]# Мо̏жеш, ал нѐмој да гру̑ваш, да ки̏даш гра̑не. Велики Гај [1]# Само ти̑ гру̑вај на̀пред, у̀чи, нѐмој ко̑ да те сти̏гне. [3] Ченеј Неузина Бока Шурјан [1]
  3. Grȗvaj da mi ne donèseš kéčeve. Јаша Томић [1]# И о̏ма да̑ј да гру̑вамо по ко̀нзе̄рби. [7] Итебеј [1]# Гру̑вам се ко̑ про̏ст, а дру̏ги ди̏жеду но̑вце. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Вршац [1]# Са̏д сам се гру́во и ни̏кад ви̏ше. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]# Груво сам се цео божији дан по њива. Црвена Црква [1]# Па иде́ду пу̏но [омладина], па се гру̑ваду. Избиште [1]


Синоними:

  1. bubati [1]
  2. šalabazati [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 59.
  5. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 535.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 247.

Напомене[уреди]