Пређи на садржај

гȍдина

gȍdina

Језици (3)
[[#gȍdina (српски, ћир. го̏дина)|gȍdina (српски, ћир. го̏дина)]] • Референце • Напомене
Страна категорија

Српски

gȍdina (српски, ћир. го̏дина)

Именица

gȍdina, ж

Значења:

  1. Vreme od dvanaest meseci, kalendarska godina. [1]
  2. Neodređeno kratak vremenski period (nekoliko dana do nedelju dana). Јасеново[1]
  3. Vreme od dvanaest meseci, računajući od nekog određenog dana, događaja. [1]
  4. Period trajanja nastave u školi. Вршац[1]
  5. Godišnji period i prilike tokom njega s obzirom na rod, prinos plodova; letina, žetva, rod. [1]
  6. Godina kada ne rodi usev. Суботица[1]
  7. Godina bogata plodovima, usevom. [2] Суботица Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител[1]
  8. Isto. [3] Зрењанин Вршац[1]
  9. Godišnjica, godišnji pomen, parastos. [1]
  10. Uzrast, doba života uopšte; starost, vremešnost. [1]
  11. Zrelo doba u čovekovom životu. Вршац[1]
  12. Godine snage, zdravlja, stvaranja. Вршац[1]

Примери:

  1. Jȃ sam òve gȍdine izléčio čòveka od ȉšijāsa. [4] Меленци [1]
  2. Tȃ dȗg se pȍlak opròstijo (polovìna), a pȍlak se odúžijo u dvánajst gȍdina. [4] [5] [3] [6] [7] Ботош Черевић Голубинци Шимановци Мартонош Србобран Госпођинци Ченеј Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Житиште Елемир Зрењанин Арадац Томашевац Орловат Фаркаждин Иланџа Чента Вршац Сефкерин Црепаја Избиште Јасеново Деска [1]
  3. Pòtim nadzòrāva pòsao, da ga nȅ bi okrívili s nȁma zȁjedno; kòje smo nȁša grȕpa — osàmnājst nȃs — lànjske gȍdine u nājvȅćem nàpretku sa pòslom bíli. [8] Сента [1]# Два́дес де̏вет го̏дӣна како лѐжи у̀ кревет. [4] Ново Милошево [1]
  4. Òni su pronàšli, Ȍkrūžni ȕrēd, da sam čúvo sedàmnājs gȍdīna. [4] Нови Бечеј [1]
  5. Osamdèset gȍdīna kako je [crkva] prȁljena. [9] [5] [10] Чента Врдник Чуруг Нови Кнежевац Санад Кикинда Српска Црња Житиште Јаша Томић Перлез Фаркаждин [1]# Ратарева нова година почиње већ усред лета угарењем стрњишта. Платичево [1]
  6. I trȅću gȍdinu dòlazi pšȅnica na ȉsto zȅmljīšte, i tȇ trȅće gȍdine mòja je zèmlja mórala bȉti nàđubrena dok sȁda i u sȅdam ȍsam gȍdina jedàred se nàđubri. [11] [3] Голубинци Итебеј Елемир Зрењанин Ботош Чента Вршац Панчево [1]# У про́шлу субо̏ту да̀ли смо ма̏тери го̏дину. Вршац Јамена [1]
  7. Onda za šȇs nȅdēlja i onda za pȏ gȍdine onda za gȍdinu — ȍnda mu dȃća prȏđe za spòkoj dúše. [4] Башаид [1]
  8. О̑н је у го̏дина. [4] [7] [5] [3] Крушчица Лаћарак Мартонош Госпођинци Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Падеј Итебеј Међа Кумане Бока Иланџа Чента Вршац Павлиш Сефкерин Панчево [1]
  9. Òvi stàrīji što ȉmādu preko sedamdèset gȍdīna, nȅsposobni za rȃd, invalídi, bȍlesni. [4] Мокрин [1]


Синоними:

  1. leto [1]


Изрази:

  1. ("biti star"). Ново Милошево [1]
  2. otegniti se ko gladna ˜ ("biti dug, dugo trajati"). Ново Милошево [1]
  3. uzȇti drȕgu ("ući u drugu (treću itd.) godinu života"). Вршац [1]
  4. koliko u maku ima zrna, toliko u godini ima svetaca ("ima mnogo svetaca u godini"). Јарковац [1]
  5. Záći u gȍdine ("ostareti, ne biti mlad"). Вршац [1]
  6. dávatigȍdinu ("činiti godišnji pomen za pokojnika"). Суботица [1]
  7. naréđati gȍdine ("isto"; "Naréđo je gȍdine"). Вршац [1]

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 137. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 66, 80, 86, 113, 114, 116, 117, 121, 166. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  7. ↑ 7,0 7,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 17. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 211.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 58, 271, 280, 301, 344.
  10. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 130, 162, 166, 175, 194, 289.
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152, 161, 168, 176, 260.

Напомене

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=gȍdina&oldid=668192”