дрот

drot

Српски

drot (српски, ћир. дрот)

Именица

drot, м

Облици:

  1. drȍt Итебеј, дро̑т [1]

Значења:

  1. Metalna nit; ograda od žice. [1]

Примери:

  1. Vinograd sam kalamijo na mestu, i rđavo se primi. Zagradim ga s drotom, i tako me dosad košta 130 forinti. [2] Ченеј Сомбор Кикинда [1]# Потребна ми је једна количина дрота различите дебљине за плетење жичане ограде. Бегеч [1]
  2. Ȅto, prȁvim ȍgradu za đȕbre. Tȇ lȅtve ću da vȇžem sa drȏtom da dr̀žu. Јаша Томић Турија Равно Село Нови Сад Меленци Шурјан Иванда [1]# О̀ни су то вези́вали дро́том и причвр́стили до̀бро. [1]
  3. Tȍ stȁvimo nòslonjeno dìgođ oko plȍta, oko dróta tȏg, oko tȅ žȉce. [3] [4] [5] [6] Ђала Суботица Сомбор Мол Сивац Бечеј Лалић Деспотово Бођани Жабаљ Чуруг Госпођинци Товаришево Шуљам Каћ Нови Сад Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Меленци Јаша Томић Ловра Деска Ченеј [1]
  4. Sȁv mu drȏt okò kuće zȁrđo. Пачир [1]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жито. 1988, 208 стр, стр. 132.
  3. 3,0 3,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92, стр. 66.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене