Пређи на садржај

долека

doleka

doleka (српски, ћир. долека)

[уреди]

Прилог

[уреди]

Прилог

[уреди]

doleka, прил.

Значења:

  1. Koji se nalazi na velikom odstojanju od nečega. [1]
  2. Koji vodi u udaljene krajeve i koji dugo traje (o putu). [1]
  3. Smrt, nepovrat. [2] Остојићево[1]
  4. Koji nije u bliskoj rodbinskoj vezi. [1]
  5. Za iskazivanje prostornog rastojanja. [1]
  6. Za iskazivanje nastavljanja u vremenu: ubuduće; zatim, posle toga. [1]
  7. U prostoru: na sledeće mesto. [1]

Примери:

  1. Kad ìzāđe dvádeset i jèdan dȃn — ako je dèvōjka izdolèka: ìz Melenāca jel iz Kìkīnde — onda ìdu svȁtovi na kònak (zàto što je dàlek pȗt, pa nè možedu za jèdan dȃn da ȍdu i dȏđu). Ново Милошево [1]
  2. Kad ȍćemo da idémo na dàlek pȗt, ùstanēmo mȁlo rànije. [3] Голубинци [1]# О́ни су не̏ки доле́ки ро̑д. Вршац [1]# О̏ндак — не́ћу долѐко, о̀ћу у близѝну, ту бли́зу, ѝ њима је то̑ би́ло по̏ вољу. Ђала [1]
  3. Ako je njȉva dolèko, ȍnda dváred-tríred, nè može vȉše púti, ìdu kȍla kȕći. [4] [5] [6] [7] Ђала Суботица Мартонош Пачир Сомбор Мол Бечеј Турија Чуруг Дероње Змајево Госпођинци Шајкаш Српски Крстур Мокрин Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Житиште Елемир Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Томашевац Перлез Фаркаждин Иланџа Сефкерин Дињаш Ченеј [1]# О̏нда мо̀мци ѝду шо̀ро̄м далѐко докле ста̀нује̄ду и чу̏јемо са̀мо сви̑рку од тамбури́ца̄. [8] [9] [10] Кула Лаћарак Суботица Меленци Итебеј Орловат Сефкерин Чип [1]# Далеко̑ је. [11] Итебеј [1]# У ка́нте, две̏ ка́нте и обра́ницу, и та̏ко но́сиш во̏де, и̏ма три̏ес ку̑ћа дале́ко. [12] Избиште Иланџа Вршац Крушчица [1]# Твр̏дова̄ли (ште́дили, шпо̑ровали): мо̑ра, да има́ду да̏ље. Мартонош [1]
  4. Ȍnda trȅba razbròjati žȉce po mȕstri. Dȁlje se sàmo tkȃ sa bòjama. [13] [10] Стапар Сента Сомбор Нови Бечеј [1]# Кат су се поодма̀кли да̏ље. [14] Иланџа Томашевац Ченеј [1]


Изрази:

  1. ("ne pomišljati na nešto"; "Ȏn je doléko od tȏga"). Вршац [1]
  2. doléko dotȅrati a. ("mnogo postići"). Вршац [1]
  3. doléko mu lȇpa kȕća ("neka je što dalje"). Вршац [1]
  4. b. ("ogreznuti u zlu"). Вршац [1]
  5. doléko bílo ("ne daj bože"). Вршац [1]
  6. dalèko dogúrati ("mnogo postići"). Орловат [1]
  7. daleko ko nebo i zemlja ("potpuno različito"). Вршац Јасеново [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 156.
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 270.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164, 172, 194, 222.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 59, 131.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 157, 164, 255, 279.
  7. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 278.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 152.
  10. ↑ 10,0 10,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 279.
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 61.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52.
  13. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 213, 214, 222, 225.
  14. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 212, 274, 280.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=doleka&oldid=488647”