Пређи на садржај

дојни

dojni

dojni (српски, ћир. дојни)

[уреди]

Категорије: риб.


Облици:

  1. -e[1]
  2. pod [1]

Значења:

  1. Koji je dole, ispod nečeg drugog, niži u odnosu na nešto drugo. [1]
  2. Voda iz donjeg toka, iz donjeg sliva. [1]
  3. Donja usna. [2] Фаркаждин[1]
  4. Donji dupli konopac na alovu ili na nekoj drugoj mreži. [1]
  5. Navlačenje lica cipele na kalup i stavljanje đona. [1]
  6. Deo donjeg rublja. Итебеј Избиште[1]
  7. Donje vodoravno drvo na lotri. [3] Врдник Бешка Голубинци Мол Кула Бачко Градиште Змајево Силбаш Госпођинци Каћ Алибунар[1]
  8. Prvi sloj snopova žita u kamari. [4][1]
  9. Drvena gredica na trapu zaprežnih kola na koju naleže osovina. [3] Свилош Лалић Силбаш Српска Црња Падеј[1]
  10. Prvi, donji snop žita u krstini. [1]
  11. Vrsta struka koji se postavlja pri dnu reke i u pravcu toka. [1]
  12. Donji dupli konopac na alovu ili na nekoj drugoj mreži. [1]
  13. Prvi, donji snop žita u krstini. [5][1]
  14. Donje vodoravno drvo na lotri. [3] Житиште[1]
  15. Mesto u dnu stola. Вршац[1]
  16. Zabačeno mesto u kući. [1]
  17. Prvi, donji snop žita u krstini. Суботица[1]
  18. Donje vodoravno drvo na lotri. [3] Голубинци[1]
  19. Drveni deo kola neposredno iznad osovine. [3] Белегиш Вршац[1]
  20. Donji dupli konopac na alovu ili na nekoj drugoj mreži. [6] Кленак[1]
  21. Donje vodoravno drvo na lotri. [3] Војка Лалић Турија Дероње Бачка Паланка Тител Радојево Башаид Меленци Баваниште[1]
  22. Vrsta alova kojim se radi po dnu. [1]
  23. Isto. [3] Дероње Бачка Паланка[1]
  24. Drvena gredica na trapu zaprežnih kola na koju naleže osovina. Свилош Лалић Силбаш Падеј Српска Црња[1]
  25. Alatka koja se stavlja u rupu na nakovnju, za oblikovanje gvožđa odozdo. [1]
  26. Donje vodoravno drvo na lotri. [3] Српска Црња Елемир Конак Орловат Перлез Вршац Сефкерин Долово Бела Црква Панчево Делиблато[1]
  27. Koji je u nizini (o naseljima, krajevima). [7] [8] Врдник Лединци Буђановци Чортановци Сивац[1]
  28. Jugo. [9] Кикинда[1]
  29. Voda iz donjeg toka, voda iz donjeg sliva. [1]
  30. Južni. Стари Сланкамен[1]
  31. Koji se oblači ispod druge odeće. [1]
  32. Pu ni ja mu ška blu za, sa ko koji se zakopčavao do grla. [1]
  33. Manja, jednokrilna vrata kroz koja se ulazi u dvorište. [1]
  34. Koji se odnosi na stražnji deo kuće. Бачка Паланка[1]
  35. Isto. [10] Дероње[1]

Примери:

  1. Ne vàlja dȕgo da stòji tolùzina na zèmlji; tȃ strána što je dȏjna tȃ trȕne ako bi dȕže stȍjalo (i zèmlja vúče snȃgu), ako bi se ȍkišalo. [11] [7] [8] [2] [12] Јаша Томић Лединци Рума Карловчић Голубинци Инђија Бешка Шимановци Батајница Равно Село Госпођинци Ковиљ Ђала Иђош Итебеј Меленци Јаша Томић Арадац Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Иланџа Чента Вршац [1]
  2. Raséče se kòlāč načȅtvoro, ali sa dȏjne stráne. Стари Сланкамен [1]# Па ко̏ре̄н ре̏пе, о̑н је до̑лњи, а и̏ма̄ш гла̑ву ре̏пе, то̑ је го̑рње. Суботица [1]
  3. Otkinulo ti se dȏlnje dugme. Јасеново Ђала [1]# Кад по ву́ чеш до̑љни де̏о аљина из орма́ра, сру̏ ши ду ти се и о̏стале. [13] [14] [15] Ченеј Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Српска Црња [1]# Доњи снопови су мокри. [16] Јасеново Пачир [1]
  4. Ȍndak òna [pčela] ùzima kȃp na dȏnjim vȉlicama. Иланџа [1]# Ако на пример дојне воде долазиду , пораст дојних вода, ондак је код нас јако тешко радити у рибарству [СхЛР]. Стари Сланкамен [1]# Зна се алов [шта има]: одвода, горња одвода и дојна одвода. На дојнем имаде оловице да иде по дну, а одгоре има параши. [6] Мол [1]# Ла̏к је мѐни би̏о та̑ј до̑јни по̀сао, то̑ сам во̀ло да ра̑дим. Јаша Томић [1]# Пр̑во се ме̏ће до̑јни сно̏п. [17] Мошорин [1]# На дојним струковима ситне удице, на кечигу. [6] Елемир [1]# Доле исто олови, мислим оловице тако округле нанизано — горња обрвка и долња. [6] Кленак [1]# Мо̑ра да је у до̑љњој фијо́ци, тра́жи!. Ново Милошево [1]# Радили смо и с горњим аловом. Ту нема ни цигле, ту извадимо алов, сваки други олов извадимо напоље. Горњи алов вучемо, лети, ноћом горњи алов, да њу доњи алов. [6] Падеј [1]# И̏мамо до̑њи ру̏нта̄мер, ко̀ји у̀лази у на̑ковањ, и го̑рњи. [18] Тител [1]# Доњи крај села има више крава. Јасеново [1]# Ако на пример дојне воде долазиду , пораст дојних вода, ондак је код нас јако тешко радити у рибарству [СхЛР]. Стари Сланкамен [1]# Ми̏ смо носи̏ли у два̑: и до̑јна и го̑рња кошу̏ља. Вршац [1]
  5. Ȉma dȏjni vȅš. Избиште Итебеј Кумане [1]# Види ти се до̑лња сукња. Јасеново [1]
  6. Kòšulja, gȏrnja, dȏlnja. Ђала [1]# Доњи капут је шивен тако да се закопчавао до под грло. Такав капут се звао бена. [19] Надаљ [1]# Дојна врата су на улицу. [10] Гардиновци Лалић Дероње Бачка Паланка [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. sup nȃjdȏjni Госпођинци [1]
  3. komp donjiji. — A donja kujna je donjija od predsoblja i „zimske kujne”, ponegde i od vajata i špajza, i ona je s lebrnjim pendžerom što gleda u avliju ("A donja kujna je donjija od predsoblja i „zimske kujne”, ponegde i od vajata i špajza, i ona je s lebrnjim pendžerom što gleda u avliju"). Стапар [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 382.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 121.
  5. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 120.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  7. ↑ 7,0 7,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 348.
  8. ↑ 8,0 8,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 155.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 144.
  10. ↑ 10,0 10,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 165, 264, 276.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 144.
  13. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 98, 366.
  14. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 144.
  15. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  16. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13.
  17. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  18. ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  19. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 52.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=dojni&oldid=534865”