даривати
darivati
Именица
[уреди]darivati, {{{род}}}
Категорије: трп.
Облици:
Значења:
- Da(va)ti kome kakav poklon, pokloniti, poklanjati. [1]
- Da(va)ti darove prilikom veridbe ili svadbe. [1]
- Da(va)ti darove novorođenčetu. [1]
- Nameniti/namenjivati kome nešto (npr. božićni kolač) prilikom kakvog obreda. [1]
- Prstenovati devojku. [1]
- Međusobno razmenjivati darove. [1]
- Veriti se. [1]
- Davanje darova prilikom svadbe. Вршац[1]
- Davanje darova novorođenčetu. Вршац[1]
- Prstenovanje. Вршац[1]
- Koji je dobio dar u svadbi. [1]
- Isprošen (o devojci). [1]
Примери:
- Svȉ su ućútali kad je mlȃda ȉznela dȁrove i pȍčela da darȋva: pȓvo dàruje svèkra pa òstalu fàmiliju. [2] Ченеј Вршац [1]# При̏ко но̄ћ — кад кра̀ва̄љ ѝде (те̑сто: лѝстићи, кро́фне, о̏блатне јели сла̀тке то̑рте) — ку̑м до̏бије ко̀шуљу, а ку́ме ма̀раму (то̑ се да̀рӣва). [3] Кумане [1]
- Svȁtovi se skȕpu i mlȃda ìde i dàrīva pȓvo kȗma. [4] [5] [6] [7] [8] Јаша Томић Бечеј Лаћарак Черевић Бешка Голубинци Шимановци Обзир Сомбор Кула Турија Параге Жабаљ Ђурђево Каћ Бегеч Ново Милошево Српска Црња Башаид Елемир Неузина Бока Шурјан Томашевац Фаркаждин Ченеј Иванда [1]# Ако је до̀шо чо̀век ко̀мшија, нѐ може да ви̏ди бабѝњару; ако о̏ће да да̀рӣва де́те, онда о̀дигну ко̀ма̄рник, и да̀рива де́те. [9] Ново Милошево [1]# А зна̑м да је ма̏ма мо̀ја о Бо̀жићу и о У̀скрсу, кад се ме̑си по́себно ти та̀ко кола́чи на̑менски, да је у̏век о̏нда наме́нла за свиња́ра, за чорда́ша, и то̑ је та̀ко дари́вала. Кула [1]# Па по̏сле до̑ђу њего̏ви, па се дари́ваду и по̏сле пра̏ву сва́дбу. Избиште [1]# Ако девојка пристаје да пође за момка, прима од просиоца јабуку са новцем и љуби у руку своје и младожењине родитеље, што је значило да је испрошена, „даривана”, „капарисана”. [10] [1]
Изведене речи:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 172, 267.
- ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 610.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 61, 103, 128.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 226, 231.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 136.