дȑво
dȑvo
Именица
[уреди]dȑvo, с
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
- Drvo koje ima nepravilnu šaru zbog vodenog staništa. [2] Чортановци[1]
- Sasečeno komađe stabla i grana drveta koje se upotrebljava za ogrev. [1]
- Najčvršći deo stabla i grana kao materijal u zanatstvu, građevinarstvu. [1]
- Bilo kakav drveni predmet. [1]
- Ailanthus altissima. [1]
- Isto. Бачинци[1]
Примери:
- Dȑvo se pòznāje po kȍri i po lístu. [3] Голубинци [1]
- Stȃra mȁtica ìzlazi sa rȍjom, sa mládim i stȃrim pčȅlāma, i cȅo rȏj se ùvāti na dȑvetu, nȁ grānu i pčȅlār ga skȉne i mȅtne ga u sprȅmljenu kȍšnicu, práznu. [4] [5] [6] Меленци Сремска Митровица Ђала Мокрин Падеј Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Меленци Елемир Арадац Велики Гај Фаркаждин Иланџа Избиште Црепаја [1]# О̏ндак је [олуја] др̀ве̄ће из ко̏рена изваљи́вала. [7] [8] Чента Ново Милошево Башаид Јаша Томић Фаркаждин [1]# Гре̏јем [шпорет] са др́вима, тулу̑жђе. [9] [10] Вршац Сремска Митровица Башаид Арадац Избиште Баваниште [1]
- Pȇć se lòžila sa ògrevom, ògrizine, dȑva. Товаришево [1]
- Nàrādimo dŕva, lépi dŕva. Бегеч [1]# Ко̏ла су би́ла сва̏ од са́мог др̏вета. [11] Чента Бешка Ђала [1]
- Ȍnda mȅtemo kòmārnik (tȏ smo mȋ tkȁli od vȕne; nàmestimo dŕva kȍliki je krȅvet — léce — tolìko visòko da mȍžeš da sȅdneš, pa pȕstimo dóle tȃj kòmārnik). Ново Милошево [1]# А би̑рвате су, то̏ су о̀бична др̑вад. Бешка [1]# Иде̏, пола̑же ма̑рву со ти̏м др̏ветом. [12] Избиште Мартонош [1]
- Kȍmad dȑveta mȏra čòvek ìmati kod sèbe, záglavak, da se zbȉca zàglāvi — tàko se rádilo. [13] Сомбор [1]# Кѝсело др̏во — бу̏де [велико] и нара́сте. Ту̏ ко̀д на̄с између ку̑ћа нара́сте. Ми̏ ка̑жемо кѝсело др̏во. Ме̏кано је то̏ ја̑ко. [2] Буковац Ердевик Сусек Свилош Врдник Чортановци Каћ [1]
Изведене речи:
Изрази:
- ˜ se na ˜ naslanja, a čovek na čoveka ("ljudi su u nevolji upućeni jedni na druge"). [1]
- Ići udrva ("otići u šumu i naseći drva za ogrev"; "I u dr̀va ìšli, i ȕ trsku ìšli"). Арадац [1]
- selo ˜ na ˜ ("biti besposlen, beskoristan"). [1]
- ˜ se savija dok je mlado ("odmalena se čovek uči, navikava na nešto"). [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 264.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 147.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78, 81, 82, 117.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 49, 218, 276.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162, 175.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 52.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 179.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 347.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127, 175.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 218.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 222.