др̏во
др̏во
Именица
[уреди]др̏во, с
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
- Дрво које има неправилну шару због воденог станишта. [2] Чортановци[1]
- Сасечено комађе стабла и грана дрвета које се употребљава за огрев. [1]
- Најчвршћи део стабла и грана као материјал у занатству, грађевинарству. [1]
- Било какав дрвени предмет. [1]
- Ailanthus altissima. [1]
- Исто. Бачинци[1]
Примери:
- Др̏во се по̀зна̄је по ко̏ри и по ли́сту. [3] Голубинци [1]
- Ста̑ра ма̏тица ѝзлази са ро̏јом, са мла́дим и ста̑рим пче̏ла̄ма, и це̏о ро̑ј се у̀ва̄ти на др̏вету, на̏ гра̄ну и пче̏ла̄р га ски̏не и ме̏тне га у спре̏мљену ко̏шницу, пра́зну. [4] [5] [6] Меленци Сремска Митровица Ђала Мокрин Падеј Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Меленци Елемир Арадац Велики Гај Фаркаждин Иланџа Избиште Црепаја [1]# О̏ндак је [олуја] др̀ве̄ће из ко̏рена изваљи́вала. [7] [8] Чента Ново Милошево Башаид Јаша Томић Фаркаждин [1]# Гре̏јем [шпорет] са др́вима, тулу̑жђе. [9] [10] Вршац Сремска Митровица Башаид Арадац Избиште Баваниште [1]
- Пе̑ћ се ло̀жила са о̀гревом, о̀гризине, др̏ва. Товаришево [1]
- На̀ра̄димо др́ва, ле́пи др́ва. Бегеч [1]# Ко̏ла су би́ла сва̏ од са́мог др̏вета. [11] Чента Бешка Ђала [1]
- О̏нда ме̏темо ко̀ма̄рник (то̑ смо ми̑ тка̏ли од ву̏не; на̀местимо др́ва ко̏лики је кре̏вет — ле́це — толѝко висо̀ко да мо̏жеш да се̏днеш, па пу̏стимо до́ле та̑ј ко̀ма̄рник). Ново Милошево [1]# А би̑рвате су, то̏ су о̀бична др̑вад. Бешка [1]# Иде̏, пола̑же ма̑рву со ти̏м др̏ветом. [12] Избиште Мартонош [1]
- Ко̏мад др̏вета мо̑ра чо̀век ѝмати код сѐбе, за́главак, да се зби̏ца за̀гла̄ви — та̀ко се ра́дило. [13] Сомбор [1]# Кѝсело др̏во — бу̏де [велико] и нара́сте. Ту̏ ко̀д на̄с између ку̑ћа нара́сте. Ми̏ ка̑жемо кѝсело др̏во. Ме̏кано је то̏ ја̑ко. [2] Буковац Ердевик Сусек Свилош Врдник Чортановци Каћ [1]
Изведене речи:
Изрази:
- ˜ се на ˜ наслања, а човек на човека ("људи су у невољи упућени једни на друге"). [1]
- Ићи удрва ("отићи у шуму и насећи дрва за огрев"; "И у др̀ва ѝшли, и у̏ трску ѝшли"). Арадац [1]
- село ˜ на ˜ ("бити беспослен, бескористан"). [1]
- ˜ се савија док је младо ("одмалена се човек учи, навикава на нешто"). [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 264.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 147.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78, 81, 82, 117.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 49, 218, 276.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162, 175.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 52.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 179.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 347.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127, 175.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 218.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 222.