белогуз

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

beloguz

beloguz (српски, ћир. белогуз)[уреди]

Именица[уреди]

beloguz, м

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Oenanthe Muscicapidae Vieillot[1]


Хипероним:

  1. beloguska [17] [1]
  2. beloguša [17] [1]
  3. beloguška [17] [1]
  4. belorepez [17] [1]
  5. beloritka [17] [1]
  6. bjeloguz [17] [1]
  7. bjeloguza [17] [1]
  8. prdavica [17] [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  3. Војислав Васић – Саша Маринковић – Ондреј Визи, Птице Дурмитора и кањона Таре, Фауна Дурмитора, св. 3, ЦАНУ, Титоград 1990, 9–70.
  4. Ђорђе Поповић, Речник српскога и немачкога језика, II српско-немачки део, непромењено друго прегледано и умножено издање, књижара „Напредак” из Панчева, Београд 1926.
  5. 5,0 5,1 Рудолф Заплата, Птице уловљене у Сарајеву и околини од 1880–1940. године, Ловачки лист, Савез ловачких удружења на подручју Босне и Херцеговине, Сарајево 1940, бр. 3, 141–143, бр. 4, 192–194, бр. 5, 232–234, бр. 6, 278–280, бр. 7, 333–335, бр. 8, 386–388, бр. 10, 474–477, бр. 11, 534–537, 1941, бр. 2, 84–86, бр. 3, 134–136.
  6. 6,0 6,1 Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње (по оригиналном пучком издању приредио с особитим обзиром на наш животињски свијет проф. др Никола Финк), Минерва, Загреб 1937.
  7. Hans von Kadich, Hundert Tage im Hinterland (Eine ornithologische Forschungsreise in der Hercegowina), Mittheilungen des Ornithologischen Vereins in Wien, Wien 1887, 6–14, 23–25, 39–41, 61–63, 71–72, 85–86, 102–105, 121–123, 139–140, 154–157.
  8. 8,0 8,1 Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
  9. Мојо Медић, Додатак природописној и медицинској номенклатури, Летопис Матице српске, књ. 159, свеска трећа, Матица српска, Нови Сад 1889, 123–135.
  10. 10,0 10,1 10,2 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  11. 11,0 11,1 11,2 Животиње, VI део, Даворин Трстењак, Птице, II свезак, књ. LXXVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1890.
  12. Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
  13. Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
  14. Бранислав Гашић – Горан Дујаковић, Птице Бардаче, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, Бања Лука 2009.
  15. Људевит Фирер, Продужена посматрања на орнитолошком пољу у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VII, Сарајево 1895, 241–258.
  16. Михаило Вучковић – Ондреј Визи, Прилог проучавању орнитофауне Црне Горе (птице долине Пиве), Глас. Републичког завода зашт. природе – Природњачког музеја, 10, Титоград 1977, 41–58.
  17. 17,0 17,1 17,2 17,3 17,4 17,5 17,6 17,7 17,8 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  18. Csornai Rihárd, Bácska madarainak szerb és horvátnyelvü névjegyzéke, Aquila (A magyar királyi Madártani Intézet folyóirata), L évfolyam, Budapest 1943, 394–402.
  19. Мато Водопић, Попис пучкијех птичијих имена, Словинац, бр. 2, књ. III, Дубровник 1880, 30–33.
  20. 20,0 20,1 Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  21. 21,0 21,1 Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.

Напомене[уреди]