نَزَلَ

Арапи силазе низ степенице.

Корен: ن ز ل*

Изговор:

DIN: nazala  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. сићи
2. (от)путовати
3. одсести
4. спустити се

Примери:

.نَزَلَ الحافِدُ مِنْ الدَّرَجِ لِيُساعِدَ الجَدَّةِ

Унук је сишао низ степенице да помогне баки.

Синоними:

• إِنْهَبَطَ - спустити се, сићи
• حَدَرَ - сићи, спустити се

Супротне речи:

• صَعِدَ - попети се
• قامَ - устати, (по)дигнути се
• تَسَلَّقَ - попети се

Изреке и пословице:

.تَرْتَفِعُ الصَّلاةُ نَحْوَ السَّماءِ بَيْنَما البَرَكَةُ تُنْزَلُ

Молитва се уздиже ка небу, док се благослов спушта.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
сићи	يَنْزِلُ	نَزَلَ	1.
спуштати	يُنَزِّلُ	نَزَّلَ	2.
тући се	يُنَازِلُ	نَازَلَ	3.
спустити, скинути	يُنْزِلُ	أَنْزَلَ	4.
полако се спуштати	يَتَنَزَّلُ	تَنَزَّلَ	5.
борити се	يَتَنَازَلُ	تَنَازَلَ	6.
/	/	/	7.
сићи с	يَنْتَزِلُ	إِنْتَزَلَ	8.
/	/	/	9.
спустити	يَسْتَنِزِلُ	إِسْتَنْزَلَ	10.

Асоцијације:

• دَرَجٌ - степенице
• سُلَّمٌ - стубе
• فُنْدُقٌ - хотел

Изведене речи:

• نُزولٌ - силажење, одседање
• مَنْزِلٌ - кућа, свратиште, одмориште
• تَنْزيلٌ - спуштање,објављивање, одузимање
• نازِلٌ - стрмина, падина
• إِنْزالٌ - спуштање,објављивање
• تَنازُلٌ - препуштање, напуштање, милост
• نَزْلَةٌ - силазак, спуштање, нагиб, падина
• نَزيلٌ - гост, сустанар, становник

Сродни чланци са Википедије:

نَزَلَ

Преводи

Енглески: [1] come down ☞en Италијански: [1] scendere ☞it Немачки: [1] fallen ☞de Шпански: [1] bajar ☞es Француски: [1] descendre ☞fr Фински: [1] tulla alas ☞fi Грчки: [1] ξεπέφτω ☞el

Руски: [1] спускаться ☞ru Португалски: [1] descer ☞pt Македонски: [1] се симне ☞mk Српски: [1] сићи ☞sr Мађарски: [1] lejön ☞hu Бугарски: [1] слизам ☞bg Кинески: [1] 降 ☞zh

Конјугација глагола نَزَلَ (nazala) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						نَازِلٌ (nāzilun) (nāzilun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَنْزُولٌ (manzūlun) (manzūlun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	نَزَلْتُ (nazaltu) (nazaltu)	نَزَلْتَ (nazalta) (nazalta)	نَزَلَ (nazala)		نَزَلْتُمَا (nazaltumā) (nazaltumā)	نَزَلَا (nazalā) (nazalā)		نَزَلْنَا (nazalnā) (nazalnā)	نَزَلْتُمْ (nazaltum) (nazaltum)	نَزَلُوا (nazalū) (nazalū)
	f		نَزَلْتِ (nazalti) (nazalti)	نَزَلَتْ (nazalat) (nazalat)			نَزَلَتَا (nazalatā) (nazalatā)			نَزَلْتُنَّ (nazaltunna) (nazaltunna)	نَزَلْنَ (nazalna) (nazalna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَنْزِلُ (ʾanzilu) (ʾanzilu)	تَنْزِلُ (tanzilu) (tanzilu)	يَنْزِلُ (yanzilu) (yanzilu)		تَنْزِلَانِ (tanzilāni) (tanzilāni)	يَنْزِلَانِ (yanzilāni) (yanzilāni)		نَنْزِلُ (nanzilu) (nanzilu)	تَنْزِلُونَ (tanzilūna) (tanzilūna)	يَنْزِلُونَ (yanzilūna) (yanzilūna)
	f		تَنْزِلِينَ (tanzilīna) (tanzilīna)	تَنْزِلُ (tanzilu) (tanzilu)			تَنْزِلَانِ (tanzilāni) (tanzilāni)			تَنْزِلْنَ (tanzilna) (tanzilna)	يَنْزِلْنَ (yanzilna) (yanzilna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَنْزِلَ (ʾanzila) (ʾanzila)	تَنْزِلَ (tanzila) (tanzila)	يَنْزِلَ (yanzila) (yanzila)		تَنْزِلَا (tanzilā) (tanzilā)	يَنْزِلَا (yanzilā) (yanzilā)		نَنْزِلَ (nanzila) (nanzila)	تَنْزِلُوا (tanzilū) (tanzilū)	يَنْزِلُوا (yanzilū) (yanzilū)
	f		تَنْزِلِي (tanzilī) (tanzilī)	تَنْزِلَ (tanzila) (tanzila)			تَنْزِلَا (tanzilā) (tanzilā)			تَنْزِلْنَ (tanzilna) (tanzilna)	يَنْزِلْنَ (yanzilna) (yanzilna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَنْزِلْ (ʾanzil) (ʾanzil)	تَنْزِلْ (tanzil) (tanzil)	يَنْزِلْ (yanzil) (yanzil)		تَنْزِلَا (tanzilā) (tanzilā)	يَنْزِلَا (yanzilā) (yanzilā)		نَنْزِلْ (nanzil) (nanzil)	تَنْزِلُوا (tanzilū) (tanzilū)	يَنْزِلُوا (yanzilū) (yanzilū)
	f		تَنْزِلِي (tanzilī) (tanzilī)	تَنْزِلْ (tanzil) (tanzil)			تَنْزِلَا (tanzilā) (tanzilā)			تَنْزِلْنَ (tanzilna) (tanzilna)	يَنْزِلْنَ (yanzilna) (yanzilna)
императив الأمر	m		اِنْزِلْ (inzil) (inzil)			اِنْزِلَا (inzilā) (inzilā)				اِنْزِلُوا (inzilū) (inzilū)
	f		اِنْزِلِي (inzilī) (inzilī)							اِنْزِلْنَ (inzilna) (inzilna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	نُزِلْتُ (nuziltu) (nuziltu)	نُزِلْتَ (nuzilta) (nuzilta)	نُزِلَ (nuzila)		نُزِلْتُمَا (nuziltumā) (nuziltumā)	نُزِلَا (nuzilā) (nuzilā)		نُزِلْنَا (nuzilnā) (nuzilnā)	نُزِلْتُمْ (nuziltum) (nuziltum)	نُزِلُوا (nuzilū) (nuzilū)
	f		نُزِلْتِ (nuzilti) (nuzilti)	نُزِلَتْ (nuzilat) (nuzilat)			نُزِلَتَا (nuzilatā) (nuzilatā)			نُزِلْتُنَّ (nuziltunna) (nuziltunna)	نُزِلْنَ (nuzilna) (nuzilna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُنْزَلُ (ʾunzalu) (ʾunzalu)	تُنْزَلُ (tunzalu) (tunzalu)	يُنْزَلُ (yunzalu) (yunzalu)		تُنْزَلَانِ (tunzalāni) (tunzalāni)	يُنْزَلَانِ (yunzalāni) (yunzalāni)		نُنْزَلُ (nunzalu) (nunzalu)	تُنْزَلُونَ (tunzalūna) (tunzalūna)	يُنْزَلُونَ (yunzalūna) (yunzalūna)
	f		تُنْزَلِينَ (tunzalīna) (tunzalīna)	تُنْزَلُ (tunzalu) (tunzalu)			تُنْزَلَانِ (tunzalāni) (tunzalāni)			تُنْزَلْنَ (tunzalna) (tunzalna)	يُنْزَلْنَ (yunzalna) (yunzalna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُنْزَلَ (ʾunzala) (ʾunzala)	تُنْزَلَ (tunzala) (tunzala)	يُنْزَلَ (yunzala) (yunzala)		تُنْزَلَا (tunzalā) (tunzalā)	يُنْزَلَا (yunzalā) (yunzalā)		نُنْزَلَ (nunzala) (nunzala)	تُنْزَلُوا (tunzalū) (tunzalū)	يُنْزَلُوا (yunzalū) (yunzalū)
	f		تُنْزَلِي (tunzalī) (tunzalī)	تُنْزَلَ (tunzala) (tunzala)			تُنْزَلَا (tunzalā) (tunzalā)			تُنْزَلْنَ (tunzalna) (tunzalna)	يُنْزَلْنَ (yunzalna) (yunzalna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُنْزَلْ (ʾunzal) (ʾunzal)	تُنْزَلْ (tunzal) (tunzal)	يُنْزَلْ (yunzal) (yunzal)		تُنْزَلَا (tunzalā) (tunzalā)	يُنْزَلَا (yunzalā) (yunzalā)		نُنْزَلْ (nunzal) (nunzal)	تُنْزَلُوا (tunzalū) (tunzalū)	يُنْزَلُوا (yunzalū) (yunzalū)
	f		تُنْزَلِي (tunzalī) (tunzalī)	تُنْزَلْ (tunzal) (tunzal)			تُنْزَلَا (tunzalā) (tunzalā)			تُنْزَلْنَ (tunzalna) (tunzalna)	يُنْزَلْنَ (yunzalna) (yunzalna)