حَفَزَ

Учитељица подстиче ђаке да уче.

Корен: ح ف ز

Изговор:

DIN: ḥafaza  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. гурнути
2. долазити одмах иза
3. подстаћи
4. побудити
5. натерати
6. навести
7. стимулисати

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
гурнути	يَحْفِزُ	حَفَزَ	1.
/	/	/	2.
приближити се, сести пред	يُحَافِزُ	حَافَزَ	3.
/	/	/	4.
формирати се	يَتَحَفَّزُ	تَحَفَّزَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
клечати, чучати	يَحْتَفِزُ	إِحْتَفَزَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Примери:

.حَفَزُوهُ إِلَى الجَرِيمَةِ

Навели су га на злочин.

Синоними:

• شَجَّعَ - подстакнути, охрабривати
• حَثَّ - побудити, бодрити
• حَرَّضَ ه عَلَى ه - подстицати, подстрекивати
• دَفَعَ إِلَى - натерати на
• دَعَمَ - подржати

Супротне речи:

• ثَبَّطَ - обесхрабрити

Изреке и пословице:

.يُعْجِبُنِي الكَثِيرُ مِنْ المُحْتَوي. أُفَضِلُ التَحْفِيزَ امُسْتَمِرَّ

Волим да имам богат садржај. Волим константно стимулисање. Зои Дешанел

Асоцијације:

• نَجَاحٌ - успех
• ذَنْبٌ - грех
• إِلْهامٌ - инспирација

Изведене речи:

• حافَزَ - доћи насупрот; приближити се
• تَحَفَّزَ - клечати
• تَحَفَّزَ إِلَى ه - спремити се, бити приправан за
• إِحْتَفَزَ - клечати, чучати
• إِحْتَفَزَ ل ه - припремити се; бити спреман
• تَحَفُّزٌ - спремност, готовост, приправност; полет, елан
• حافِزٌ - подстицај, подстрек, иницијатива
• حَفَزٌ - рок; граница;крај
• مُتَحَفِّزٌ ل - спреман за
• مُحْفِزٌ - који одбија (гура)

Сродни чланци са Википедије:

حَفَزَ

Преводи

Енглески: [1] stimulate ☞en Италијански: [1] stimulare ☞it Немачки: [1] stimulieren ☞de Шпански: [1] estimular ☞es Француски: [1] stimuler ☞fr Фински: [1] stimuloida ☞fi Грчки: [1] διεγείρω ☞el

Руски: [1] стимулировать ☞ru Португалски: [1] estimular ☞pt Македонски: [1] стимулира ☞mk Српски: [1] подстаћи ☞sr Мађарски: [1] elősegít ☞hu Бугарски: [1] стимулирам ☞bg Кинески: [1] 刺激 ☞zh

Конјугација глагола حَفَزَ (ḥafaza) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						حَافِزٌ (ḥāfizun) (ḥāfizun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَحْفُوزٌ (maḥfūzun) (maḥfūzun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حَفَزْتُ (ḥafaztu) (ḥafaztu)	حَفَزْتَ (ḥafazta) (ḥafazta)	حَفَزَ (ḥafaza)		حَفَزْتُمَا (ḥafaztumā) (ḥafaztumā)	حَفَزَا (ḥafazā) (ḥafazā)		حَفَزْنَا (ḥafaznā) (ḥafaznā)	حَفَزْتُمْ (ḥafaztum) (ḥafaztum)	حَفَزُوا (ḥafazū) (ḥafazū)
	f		حَفَزْتِ (ḥafazti) (ḥafazti)	حَفَزَتْ (ḥafazat) (ḥafazat)			حَفَزَتَا (ḥafazatā) (ḥafazatā)			حَفَزْتُنَّ (ḥafaztunna) (ḥafaztunna)	حَفَزْنَ (ḥafazna) (ḥafazna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَحْفِزُ (ʾaḥfizu) (ʾaḥfizu)	تَحْفِزُ (taḥfizu) (taḥfizu)	يَحْفِزُ (yaḥfizu) (yaḥfizu)		تَحْفِزَانِ (taḥfizāni) (taḥfizāni)	يَحْفِزَانِ (yaḥfizāni) (yaḥfizāni)		نَحْفِزُ (naḥfizu) (naḥfizu)	تَحْفِزُونَ (taḥfizūna) (taḥfizūna)	يَحْفِزُونَ (yaḥfizūna) (yaḥfizūna)
	f		تَحْفِزِينَ (taḥfizīna) (taḥfizīna)	تَحْفِزُ (taḥfizu) (taḥfizu)			تَحْفِزَانِ (taḥfizāni) (taḥfizāni)			تَحْفِزْنَ (taḥfizna) (taḥfizna)	يَحْفِزْنَ (yaḥfizna) (yaḥfizna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَحْفِزَ (ʾaḥfiza) (ʾaḥfiza)	تَحْفِزَ (taḥfiza) (taḥfiza)	يَحْفِزَ (yaḥfiza) (yaḥfiza)		تَحْفِزَا (taḥfizā) (taḥfizā)	يَحْفِزَا (yaḥfizā) (yaḥfizā)		نَحْفِزَ (naḥfiza) (naḥfiza)	تَحْفِزُوا (taḥfizū) (taḥfizū)	يَحْفِزُوا (yaḥfizū) (yaḥfizū)
	f		تَحْفِزِي (taḥfizī) (taḥfizī)	تَحْفِزَ (taḥfiza) (taḥfiza)			تَحْفِزَا (taḥfizā) (taḥfizā)			تَحْفِزْنَ (taḥfizna) (taḥfizna)	يَحْفِزْنَ (yaḥfizna) (yaḥfizna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَحْفِزْ (ʾaḥfiz) (ʾaḥfiz)	تَحْفِزْ (taḥfiz) (taḥfiz)	يَحْفِزْ (yaḥfiz) (yaḥfiz)		تَحْفِزَا (taḥfizā) (taḥfizā)	يَحْفِزَا (yaḥfizā) (yaḥfizā)		نَحْفِزْ (naḥfiz) (naḥfiz)	تَحْفِزُوا (taḥfizū) (taḥfizū)	يَحْفِزُوا (yaḥfizū) (yaḥfizū)
	f		تَحْفِزِي (taḥfizī) (taḥfizī)	تَحْفِزْ (taḥfiz) (taḥfiz)			تَحْفِزَا (taḥfizā) (taḥfizā)			تَحْفِزْنَ (taḥfizna) (taḥfizna)	يَحْفِزْنَ (yaḥfizna) (yaḥfizna)
императив الأمر	m		اِحْفِزْ (iḥfiz) (iḥfiz)			اِحْفِزَا (iḥfizā) (iḥfizā)				اِحْفِزُوا (iḥfizū) (iḥfizū)
	f		اِحْفِزِي (iḥfizī) (iḥfizī)							اِحْفِزْنَ (iḥfizna) (iḥfizna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	حُفِزْتُ (ḥufiztu) (ḥufiztu)	حُفِزْتَ (ḥufizta) (ḥufizta)	حُفِزَ (ḥufiza)		حُفِزْتُمَا (ḥufiztumā) (ḥufiztumā)	حُفِزَا (ḥufizā) (ḥufizā)		حُفِزْنَا (ḥufiznā) (ḥufiznā)	حُفِزْتُمْ (ḥufiztum) (ḥufiztum)	حُفِزُوا (ḥufizū) (ḥufizū)
	f		حُفِزْتِ (ḥufizti) (ḥufizti)	حُفِزَتْ (ḥufizat) (ḥufizat)			حُفِزَتَا (ḥufizatā) (ḥufizatā)			حُفِزْتُنَّ (ḥufiztunna) (ḥufiztunna)	حُفِزْنَ (ḥufizna) (ḥufizna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُحْفَزُ (ʾuḥfazu) (ʾuḥfazu)	تُحْفَزُ (tuḥfazu) (tuḥfazu)	يُحْفَزُ (yuḥfazu) (yuḥfazu)		تُحْفَزَانِ (tuḥfazāni) (tuḥfazāni)	يُحْفَزَانِ (yuḥfazāni) (yuḥfazāni)		نُحْفَزُ (nuḥfazu) (nuḥfazu)	تُحْفَزُونَ (tuḥfazūna) (tuḥfazūna)	يُحْفَزُونَ (yuḥfazūna) (yuḥfazūna)
	f		تُحْفَزِينَ (tuḥfazīna) (tuḥfazīna)	تُحْفَزُ (tuḥfazu) (tuḥfazu)			تُحْفَزَانِ (tuḥfazāni) (tuḥfazāni)			تُحْفَزْنَ (tuḥfazna) (tuḥfazna)	يُحْفَزْنَ (yuḥfazna) (yuḥfazna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُحْفَزَ (ʾuḥfaza) (ʾuḥfaza)	تُحْفَزَ (tuḥfaza) (tuḥfaza)	يُحْفَزَ (yuḥfaza) (yuḥfaza)		تُحْفَزَا (tuḥfazā) (tuḥfazā)	يُحْفَزَا (yuḥfazā) (yuḥfazā)		نُحْفَزَ (nuḥfaza) (nuḥfaza)	تُحْفَزُوا (tuḥfazū) (tuḥfazū)	يُحْفَزُوا (yuḥfazū) (yuḥfazū)
	f		تُحْفَزِي (tuḥfazī) (tuḥfazī)	تُحْفَزَ (tuḥfaza) (tuḥfaza)			تُحْفَزَا (tuḥfazā) (tuḥfazā)			تُحْفَزْنَ (tuḥfazna) (tuḥfazna)	يُحْفَزْنَ (yuḥfazna) (yuḥfazna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُحْفَزْ (ʾuḥfaz) (ʾuḥfaz)	تُحْفَزْ (tuḥfaz) (tuḥfaz)	يُحْفَزْ (yuḥfaz) (yuḥfaz)		تُحْفَزَا (tuḥfazā) (tuḥfazā)	يُحْفَزَا (yuḥfazā) (yuḥfazā)		نُحْفَزْ (nuḥfaz) (nuḥfaz)	تُحْفَزُوا (tuḥfazū) (tuḥfazū)	يُحْفَزُوا (yuḥfazū) (yuḥfazū)
	f		تُحْفَزِي (tuḥfazī) (tuḥfazī)	تُحْفَزْ (tuḥfaz) (tuḥfaz)			تُحْفَزَا (tuḥfazā) (tuḥfazā)			تُحْفَزْنَ (tuḥfazna) (tuḥfazna)	يُحْفَزْنَ (yuḥfazna) (yuḥfazna)