بَدَعَ

Никола Тесла, српски изумитељ.

Корен: ب د ع*

Изговор:

DIN: badaʿa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. изумети
2. пронаћи
3. произвести
4. почети

Примери:

.بَدَعَ المُهَنْدِسُ بَرْنَامِجَ العَقْلِ الإِلِكْتُرُونِيّ الجَدِيدَ

Инжењер је изумео нови софтвер.

Синоними:

• إخْتَرَعَ - изумети
• إبْتَكَرَ - изумети

Супротне речи:

• إِنْحَطَطَ - назадовати

Изреке и пословице:

.بِالنِّسْبِ لِي رَائِحَةُ القَهوَةِ الطَّازَةِ المَصْنُوعَةِ مِنْ أَفْضَلِ الإِبْداعِ

По мени, мирис свеже самлевене кафе је један од најбољих изума. Хју Џекмен.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
изумети, произвести	يَبْدَعُ	بَدَعَ	1.
приписивати увођење нечега новог	يُبَدِّعُ	بَدَّعَ	2.
/	/	/	3.
први учинити нешто	تَبْدِعُ	أَبْدَعَ	4.
искретањем се променити (истина)	يَتَبَدَّعُ	تَبَدَّعَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
увести новост, изумети	يَبْتَدِعُ	إِبْتَدَعَ	8.
/	/	/	9.
сматрати новим, необичним	يَسْتَبْدِعُ	إِسْتَبْدَعَ	10.

Асоцијације:

• لَمْبَةٌ - сијалица
• طائرَةٌ - авион
• كَهْرَباءٌ - струја, електрична енергија

Изведене речи:

• بَدْعٌ - изум
• بِدْعٌ - новотарија
• بَديعٌ - изванредан

Сродни чланци са Википедије:

بَدَعَ

Преводи

Енглески: [1] invent ☞en Италијански: [1] inventare ☞it Немачки: [1] erfinden ☞de Шпански: [1] inventar ☞es Француски: [1] inventer ☞fr Фински: [1] keksiä ☞fi Грчки: [1] εφευρίσκω ☞el

Руски: [1] изобретать ☞ru Португалски: [1] inventar ☞pt Македонски: [1] пронаоѓа ☞mk Српски: [1] изумети ☞sr Мађарски: [1] feltalál ☞hu Бугарски: [1] измислям ☞bg Кинески: [1] 發明 ☞zh

Конјугација глагола بَدَعَ (badaʿa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						بَادِعٌ (bādiʿun) (bādiʿun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَبْدُوعٌ (mabdūʿun) (mabdūʿun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بَدَعْتُ (badaʿtu) (badaʿtu)	بَدَعْتَ (badaʿta) (badaʿta)	بَدَعَ (badaʿa)		بَدَعْتُمَا (badaʿtumā) (badaʿtumā)	بَدَعَا (badaʿā) (badaʿā)		بَدَعْنَا (badaʿnā) (badaʿnā)	بَدَعْتُمْ (badaʿtum) (badaʿtum)	بَدَعُوا (badaʿū) (badaʿū)
	f		بَدَعْتِ (badaʿti) (badaʿti)	بَدَعَتْ (badaʿat) (badaʿat)			بَدَعَتَا (badaʿatā) (badaʿatā)			بَدَعْتُنَّ (badaʿtunna) (badaʿtunna)	بَدَعْنَ (badaʿna) (badaʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَبْدَعُ (ʾabdaʿu) (ʾabdaʿu)	تَبْدَعُ (tabdaʿu) (tabdaʿu)	يَبْدَعُ (yabdaʿu) (yabdaʿu)		تَبْدَعَانِ (tabdaʿāni) (tabdaʿāni)	يَبْدَعَانِ (yabdaʿāni) (yabdaʿāni)		نَبْدَعُ (nabdaʿu) (nabdaʿu)	تَبْدَعُونَ (tabdaʿūna) (tabdaʿūna)	يَبْدَعُونَ (yabdaʿūna) (yabdaʿūna)
	f		تَبْدَعِينَ (tabdaʿīna) (tabdaʿīna)	تَبْدَعُ (tabdaʿu) (tabdaʿu)			تَبْدَعَانِ (tabdaʿāni) (tabdaʿāni)			تَبْدَعْنَ (tabdaʿna) (tabdaʿna)	يَبْدَعْنَ (yabdaʿna) (yabdaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَبْدَعَ (ʾabdaʿa) (ʾabdaʿa)	تَبْدَعَ (tabdaʿa) (tabdaʿa)	يَبْدَعَ (yabdaʿa) (yabdaʿa)		تَبْدَعَا (tabdaʿā) (tabdaʿā)	يَبْدَعَا (yabdaʿā) (yabdaʿā)		نَبْدَعَ (nabdaʿa) (nabdaʿa)	تَبْدَعُوا (tabdaʿū) (tabdaʿū)	يَبْدَعُوا (yabdaʿū) (yabdaʿū)
	f		تَبْدَعِي (tabdaʿī) (tabdaʿī)	تَبْدَعَ (tabdaʿa) (tabdaʿa)			تَبْدَعَا (tabdaʿā) (tabdaʿā)			تَبْدَعْنَ (tabdaʿna) (tabdaʿna)	يَبْدَعْنَ (yabdaʿna) (yabdaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَبْدَعْ (ʾabdaʿ) (ʾabdaʿ)	تَبْدَعْ (tabdaʿ) (tabdaʿ)	يَبْدَعْ (yabdaʿ) (yabdaʿ)		تَبْدَعَا (tabdaʿā) (tabdaʿā)	يَبْدَعَا (yabdaʿā) (yabdaʿā)		نَبْدَعْ (nabdaʿ) (nabdaʿ)	تَبْدَعُوا (tabdaʿū) (tabdaʿū)	يَبْدَعُوا (yabdaʿū) (yabdaʿū)
	f		تَبْدَعِي (tabdaʿī) (tabdaʿī)	تَبْدَعْ (tabdaʿ) (tabdaʿ)			تَبْدَعَا (tabdaʿā) (tabdaʿā)			تَبْدَعْنَ (tabdaʿna) (tabdaʿna)	يَبْدَعْنَ (yabdaʿna) (yabdaʿna)
императив الأمر	m		اِبْدَعْ (ibdaʿ) (ibdaʿ)			اِبْدَعَا (ibdaʿā) (ibdaʿā)				اِبْدَعُوا (ibdaʿū) (ibdaʿū)
	f		اِبْدَعِي (ibdaʿī) (ibdaʿī)							اِبْدَعْنَ (ibdaʿna) (ibdaʿna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بُدِعْتُ (budiʿtu) (budiʿtu)	بُدِعْتَ (budiʿta) (budiʿta)	بُدِعَ (budiʿa)		بُدِعْتُمَا (budiʿtumā) (budiʿtumā)	بُدِعَا (budiʿā) (budiʿā)		بُدِعْنَا (budiʿnā) (budiʿnā)	بُدِعْتُمْ (budiʿtum) (budiʿtum)	بُدِعُوا (budiʿū) (budiʿū)
	f		بُدِعْتِ (budiʿti) (budiʿti)	بُدِعَتْ (budiʿat) (budiʿat)			بُدِعَتَا (budiʿatā) (budiʿatā)			بُدِعْتُنَّ (budiʿtunna) (budiʿtunna)	بُدِعْنَ (budiʿna) (budiʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُبْدَعُ (ʾubdaʿu) (ʾubdaʿu)	تُبْدَعُ (tubdaʿu) (tubdaʿu)	يُبْدَعُ (yubdaʿu) (yubdaʿu)		تُبْدَعَانِ (tubdaʿāni) (tubdaʿāni)	يُبْدَعَانِ (yubdaʿāni) (yubdaʿāni)		نُبْدَعُ (nubdaʿu) (nubdaʿu)	تُبْدَعُونَ (tubdaʿūna) (tubdaʿūna)	يُبْدَعُونَ (yubdaʿūna) (yubdaʿūna)
	f		تُبْدَعِينَ (tubdaʿīna) (tubdaʿīna)	تُبْدَعُ (tubdaʿu) (tubdaʿu)			تُبْدَعَانِ (tubdaʿāni) (tubdaʿāni)			تُبْدَعْنَ (tubdaʿna) (tubdaʿna)	يُبْدَعْنَ (yubdaʿna) (yubdaʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُبْدَعَ (ʾubdaʿa) (ʾubdaʿa)	تُبْدَعَ (tubdaʿa) (tubdaʿa)	يُبْدَعَ (yubdaʿa) (yubdaʿa)		تُبْدَعَا (tubdaʿā) (tubdaʿā)	يُبْدَعَا (yubdaʿā) (yubdaʿā)		نُبْدَعَ (nubdaʿa) (nubdaʿa)	تُبْدَعُوا (tubdaʿū) (tubdaʿū)	يُبْدَعُوا (yubdaʿū) (yubdaʿū)
	f		تُبْدَعِي (tubdaʿī) (tubdaʿī)	تُبْدَعَ (tubdaʿa) (tubdaʿa)			تُبْدَعَا (tubdaʿā) (tubdaʿā)			تُبْدَعْنَ (tubdaʿna) (tubdaʿna)	يُبْدَعْنَ (yubdaʿna) (yubdaʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُبْدَعْ (ʾubdaʿ) (ʾubdaʿ)	تُبْدَعْ (tubdaʿ) (tubdaʿ)	يُبْدَعْ (yubdaʿ) (yubdaʿ)		تُبْدَعَا (tubdaʿā) (tubdaʿā)	يُبْدَعَا (yubdaʿā) (yubdaʿā)		نُبْدَعْ (nubdaʿ) (nubdaʿ)	تُبْدَعُوا (tubdaʿū) (tubdaʿū)	يُبْدَعُوا (yubdaʿū) (yubdaʿū)
	f		تُبْدَعِي (tubdaʿī) (tubdaʿī)	تُبْدَعْ (tubdaʿ) (tubdaʿ)			تُبْدَعَا (tubdaʿā) (tubdaʿā)			تُبْدَعْنَ (tubdaʿna) (tubdaʿna)	يُبْدَعْنَ (yubdaʿna) (yubdaʿna)