џега
Изглед
џега
Језици (1)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | џега | џеге |
Генитив | џеге | џега |
Датив | џеги | џегама |
Акузатив | џегу | џеге |
Вокатив | џего | џеге |
Инструментал | џегом | џегама |
Локатив | џеги | џегама |
Именица
џега, ж
Облици:
Слогови: џе-га, мн. џе-ге
Значења:
- [1] Врста капе којом се покрива сплетена коса. [1]
- [2] Мања троугласта марама (обично извезена) којом жене повезују сплетену косу. [1]
- [3] Сплетена коса, витица, кика увијена у круг и покривена марамом или нарочитом капом. [1]
- [4] меснати деликатес од изнутрица
Примери:
- [1.1.] Девојке су ишле гологлаве, младе су носиле џегу. [2] Бачка Паланка, Черевић, Мол, Остојићево [1]
- [1.2.] О̏нда су мла̑де но̀силе џе́ге. [3] Лаћарак, Сусек, Свилош, Пачир, Сомбор, Турија, Чуруг, Госпођинци, Жабаљ [1]
- [1.3.] Младе жене су неколико година после венчања носиле капу „златару” или “џегу”. [2] Остојићево [1]
- [1.4.] После порођаја жене су на глави, преко оплетене косе, носиле џеге, мале капице са округлим дном. [4] [1]
- [1.5.] „Џега” је била врста црне капе. Има чврсто „данце”, а унаоколо је убрана тканина. Било је џега везених и невезених. У неких је џега имала нешто као реп који се спуштао низ врат. Џега је стављана на главу по конђи. [5] [6] [7] Јарковац, Беркасово, Мокрин [1]
- [1.6.] А мо̏лим те, е̏кловала и те̑ џе́ге што сам ти гово̀рила, цр̑ним ко́нцем, то̑ је нѐвиђено. Кула [1]
- [1.7.]Џе́гу су но̀силе у̏да̄те жѐне док се не по̀роде. Нови Сад, Суботица, Турија, Равно Село, Ново Милошево [1]
- [2.1.] До̀шла је во̀јводӣнца, пове́зала ми џе́гу. [1]
- [2.2.] Пове́жи ле̑по џе́гу. [1]
- [3.1.] Пунђе носе неудате женске, а џеге удате. Бегеч [1]
- [4.1.] Морао сам да бацим сву џегу јер се упрелавила. [8] Мокрин, Нови Бечеј, Иланџа [1]
- [4.2.] Добро припремљена и осушена џега важи за деликатес и због тога се једе умерено. Ново Милошево [1]
Преводи
|
|
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 151.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 74.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 97.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 150, 154.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 142.
- ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192.