ђа̏во

ђа̏во

ђа̏во (српски, lat. đȁvo)[уреди]

Именица[уреди]

ђа̏во, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. ђаво, -ла [1]
  2. ђаво [1]
  3. исказа, ђаво, експресивно, негирање [1]

Значења:

  1. Хемијско средство којим су преварене жене мазале одело својих мужева како би смрдели љубавницама. Јасеново[1]
  2. Жи в ахна, несташна особа, шаљивџија. [1]
  3. Предмет чије је име непознато или говорник имена не може да се сети. [1]
  4. Особа која се због с вог занимања, своје специјалности ми стификује (нпр. апотекар, лекар, руководилац). [1]
  5. Учесник у игри анђео си — ђаво си. [1]

Примери:

  1. Ђа̏во би́ла о[д] дево̑јке. Јасеново Ново Милошево Орловат [1]
  2. А ми̏ смо би́ли мо̑мци, па ђа̏воли, на си̏лу о̏ће да је ју̑риш, да је ува̏тиш. [1]
  3. Али ста̑н ди је са̏д о̀на̄[ј] ђа̏во, ми̏слим о̀на̄ј ди је би̏јо лѐка̄р пре̑, то̑ је би́ла у̀читељска ку̏ћа. Суботица Нови Сад [1]
  4. Јеси зна̏о о̀во̄г Јеле́нка, би̏јо је не̏ки ђа̏во ви̏ши у Се́руму. Суботица [1]
  5. Прво се одаберу двоје који ће извршити избор анђела и ђавола. У исто време [играчи] певају: „Анђо си, ђаво си, пљуни доле, гледај горе!”. [2] [1]
  6. Ђа̏во те бо̀ле гла́ва. Мокрин Нови Кнежевац [1]


Изрази:

  1. кињити кога ко Богђавола Црвена Црква [1]
  2. ˜ од жене  ("способна, одлучна, истрајна женска особа"). Ново Милошево [1]
  3. Дати душу ђаволу ("учинити велики грех"; "Ако се неко намерно убије, сахрањује се на крају гробља и црквена звона му не звоне, јер је „дао душу ђаволу”"). Остојићево Ново Милошево [1]
  4. ˜ нѐ спа̄ва ("зло стално вреба"). Ново Милошево [1]
  5. ни́је ˜ нег је вра̑г ("сасвим је исто, свеједно"). Сомбор Вршац [1]
  6. ˜ од чове̏ка ("враголан"). Вршац [1]
  7. бежати од радње ко ˜ од крста ("упорно избегавати посао, бити лењ"; "Бега од радње ко ђаво од крста"). Јасеново [1]
  8. ни да га је ˜ у кози правио ("бити велики шаљивџија, спадало"; "Обично би бануо у друштво и одмах себе наметнуо: „Коме мајку? Какве три банке? Чија је жена непоштена?” Искусни сељаци имали су о њему оцену: „Ни да га је ђаво у кози прави"). Платичево [1]
  9. ко̏ји ти јеђаво? ("шта ти је?"). Ђурђево [1]
  10. дођеђаво по своје ("зло и неправда увек се врате ономе ко их је починио"). Ново Милошево [1]
  11. ˜ те одно Нови Кнежевац Ново Милошево Јасеново [1]
  12. испод/иза мире сто/три ђавола вире ("само наизглед бити добар и миран"; "Многим девојкама се није допадало, јер се обично говори: „Иза мире три ђавола вире”"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Јасеново [1]
  13. триђавола испод мире вире ("наизглед миран, а у ствари враголаст"). [1]
  14. Бегати ("упорно избегавати, клонити се нечега"; "Бе̑га ко ђа̏во од кр́ста"). Ново Милошево Ковиљ Нови Бечеј Кумане Меленци Јасеново [1]
  15. ˜ и̏ по ("веома скупо"; "А са̏д мо̑ра да ѝде̄ш да ку̑пиш се̏ме, а се̏ме ску́по, па ако тре̏ба да га прѐсе̄ваш, о̏ндак по̏сле ђа̏во и̏ по"). Томашевац [1]
  16. ССБан 30] [1]
  17. до̏ђавола Ђурђево Нови Кнежевац Мокрин [1]
  18. ђаво бије жену ("време када истовремено пада киша и сија сунце"). Јасеново [1]
  19. тражитиђавола сас свећом [1]
  20. седети ко ˜ на џомби ("седети врло неудобно"; "Седи ко ђаво на џомби"). [1]
  21. ушођаво у тебе, дабогда! Јасеново [1]
  22. цр̑н ко ˜ Кикинда Сенпетер [1]
  23. поред а̑нђела во̏лем иђа̏вола ("поред сина (или кћери) волим и снаху (или зета)"). Ново Милошево [1]
  24. ˜ га зна̏о ("не зна се, није (ми) познато"). Ђурђево Нови Кнежевац [1]
  25. весѐлити се ко ˜ на пара̀стосу ("веселити се непримерено ситуацији"). Футог [1]
  26. возити кога ко ˜ по џомбама ("возити врло неудобно, уз труцкање"; "Возиш ме ко ђаво по џомбама"). Црвена Црква [1]
  27. игра ˜ с њим ("бити на искушењу"). [1]
  28. свесно тражити невољу, кавгу и сл.’ Сенпетер [1]
  29. ˜га је узео под својe ("постати лош, рђав човек"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 90.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 276.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18.

Напомене[уреди]