đȁvo
Изглед
đȁvo
Именица
[уреди]đȁvo, м
Категорије: прен.
Облици:
Значења:
- Hemijsko sredstvo kojim su prevarene žene mazale odelo svojih muževa kako bi smrdeli ljubavnicama. Јасеново[1]
- Ži v ahna, nestašna osoba, šaljivdžija. [1]
- Predmet čije je ime nepoznato ili govornik imena ne može da se seti. [1]
- Osoba koja se zbog s vog zanimanja, svoje specijalnosti mi stifikuje (npr. apotekar, lekar, rukovodilac). [1]
- Učesnik u igri anđeo si — đavo si. [1]
Примери:
- Đȁvo bíla o[d] devȏjke. Јасеново Ново Милошево Орловат [1]
- A mȉ smo bíli mȏmci, pa đȁvoli, na sȉlu ȍće da je jȗriš, da je uvȁtiš. [1]
- Ali stȃn di je sȁd ònā[j] đȁvo, mȉslim ònāj di je bȉjo lèkār prȇ, tȏ je bíla ùčiteljska kȕća. Суботица Нови Сад [1]
- Jesi znȁo òvōg Jelénka, bȉjo je nȅki đȁvo vȉši u Sérumu. Суботица [1]
- Prvo se odaberu dvoje koji će izvršiti izbor anđela i đavola. U isto vreme [igrači] pevaju: „Anđo si, đavo si, pljuni dole, gledaj gore!”. [2] [1]
- Đȁvo te bòle gláva. Мокрин Нови Кнежевац [1]
Синоними:
- vrag [3] [4] Пачир Равно Село Ђурђево Нови Кнежевац Ново Милошево Башаид Меленци Орловат Фаркаждин Сефкерин Избиште [1]
- vrag, gikser [1]
Изрази:
- kinjiti koga ko Bogđavola Црвена Црква [1]
- ˜ od žene ("sposobna, odlučna, istrajna ženska osoba"). Ново Милошево [1]
- Dati dušu đavolu ("učiniti veliki greh"; "Ako se neko namerno ubije, sahranjuje se na kraju groblja i crkvena zvona mu ne zvone, jer je „dao dušu đavolu”"). Остојићево Ново Милошево [1]
- ˜ nè spāva ("zlo stalno vreba"). Ново Милошево [1]
- níje ˜ neg je vrȃg ("sasvim je isto, svejedno"). Сомбор Вршац [1]
- ˜ od čovȅka ("vragolan"). Вршац [1]
- bežati od radnje ko ˜ od krsta ("uporno izbegavati posao, biti lenj"; "Bega od radnje ko đavo od krsta"). Јасеново [1]
- ni da ga je ˜ u kozi pravio ("biti veliki šaljivdžija, spadalo"; "Obično bi banuo u društvo i odmah sebe nametnuo: „Kome majku? Kakve tri banke? Čija je žena nepoštena?” Iskusni seljaci imali su o njemu ocenu: „Ni da ga je đavo u kozi pravi"). Платичево [1]
- kȍji ti jeđavo? ("šta ti je?"). Ђурђево [1]
- dođeđavo po svoje ("zlo i nepravda uvek se vrate onome ko ih je počinio"). Ново Милошево [1]
- ˜ te odno Нови Кнежевац Ново Милошево Јасеново [1]
- ispod/iza mire sto/tri đavola vire ("samo naizgled biti dobar i miran"; "Mnogim devojkama se nije dopadalo, jer se obično govori: „Iza mire tri đavola vire”"). Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци Јасеново [1]
- triđavola ispod mire vire ("naizgled miran, a u stvari vragolast"). [1]
- Begati ("uporno izbegavati, kloniti se nečega"; "Bȇga ko đȁvo od kŕsta"). Ново Милошево Ковиљ Нови Бечеј Кумане Меленци Јасеново [1]
- ˜ ȉ po ("veoma skupo"; "A sȁd mȏra da ìdēš da kȗpiš sȅme, a sȅme skúpo, pa ako trȅba da ga prèsēvaš, ȍndak pȍsle đȁvo ȉ po"). Томашевац [1]
- SSBan 30] [1]
- dȍđavola Ђурђево Нови Кнежевац Мокрин [1]
- đavo bije ženu ("vreme kada istovremeno pada kiša i sija sunce"). Јасеново [1]
- tražitiđavola sas svećom [1]
- sedeti ko ˜ na džombi ("sedeti vrlo neudobno"; "Sedi ko đavo na džombi"). [1]
- ušođavo u tebe, dabogda! Јасеново [1]
- cȓn ko ˜ Кикинда Сенпетер [1]
- pored ȃnđela vȍlem iđȁvola ("pored sina (ili kćeri) volim i snahu (ili zeta)"). Ново Милошево [1]
- ˜ ga znȁo ("ne zna se, nije (mi) poznato"). Ђурђево Нови Кнежевац [1]
- vesèliti se ko ˜ na paràstosu ("veseliti se neprimereno situaciji"). Футог [1]
- voziti koga ko ˜ po džombama ("voziti vrlo neudobno, uz truckanje"; "Voziš me ko đavo po džombama"). Црвена Црква [1]
- igra ˜ s njim ("biti na iskušenju"). [1]
- svesno tražiti nevolju, kavgu i sl.’ Сенпетер [1]
- ˜ga je uzeo pod svoje ("postati loš, rđav čovek"). Ново Милошево [1]
Референце
[уреди]- ↑ Врати се на: 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 90.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 276.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 18.