Пређи на садржај

ши́шати

ши́шати

Глагол

[уреди]

ши́шати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ши̑шам, шишати [1]

Значења:

  1. Скраћивати косу или браду сасецајући је маказама. [1]
  2. Начин шишања косе. [1]

Примери:

  1. До̀лазио код мо̏г те́че и те̏тке, ши́шо де̏цу и бри̏јо — о̏н је би̏о бѐрбер. Де̏цу ши̑ша. [2] Сремска Каменица Госпођинци Ново Милошево [1]
  2. Ни́с[у] се ши́шали као са̏д. [3] Елемир [1]
  3. Нѐ воледу о̀ни да се ши̑шаду. Кула [1]
  4. Најстарији познати начин шишања деце је „шишање под лонцем”. [4] Кикинда [1]
  5. Сваки бербер је имао [...] машинице за шишање, најмање две, једна за ниско шишање (нуларица) и друга за високо шишање. [5] Госпођинци [1]


Изведене речи:

  1. шишање [1]


Изрази:

  1. ˜ под лонцем. — Најстарији познати начин шишања деце је „шишање под лонцем”. Жена узме лонац величине дечје главе, натакне га детету на главу до потиљка, па водоравно сече косу на ивици лонца ("Најстарији познати начин шишања деце је „шишање под лонцем"). Кикинда [1]
  2. ˜ до главе. — Тако је шегрт већ после 14 дана сапунао муштерије, бријао после 60 дана, шишао до главе после 12 месеци ("Тако је шегрт већ после 14 дана сапунао муштерије, бријао после 60 дана, шишао до главе после 12 месеци"). Србобран [1]
  3. Ко тешиша ("кога је брига за тебе"; "И ко̏ те ши̑ша"). Добринци Сомбор [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 120.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 293.
  4. Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 73.
  5. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 46.

Напомене

[уреди]