Пређи на садржај

šíšati

šíšati

šíšati (српски, ћир. ши́шати)[уреди]

Глагол[уреди]

šíšati, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. šȋšam, šišati [1]

Значења:

  1. Skraćivati kosu ili bradu sasecajući je makazama. [1]
  2. Način šišanja kose. [1]

Примери:

  1. Dòlazio kod mȍg téče i tȅtke, šíšo dȅcu i brȉjo — ȍn je bȉo bèrber. Dȅcu šȋša. [2] Сремска Каменица Госпођинци Ново Милошево [1]
  2. Nís[u] se šíšali kao sȁd. [3] Елемир [1]
  3. Nè voledu òni da se šȋšadu. Кула [1]
  4. Najstariji poznati način šišanja dece je „šišanje pod loncem”. [4] Кикинда [1]
  5. Svaki berber je imao [...] mašinice za šišanje, najmanje dve, jedna za nisko šišanje (nularica) i druga za visoko šišanje. [5] Госпођинци [1]


Изведене речи:

  1. šišanje [1]


Изрази:

  1. ˜ pod loncem. — Najstariji poznati način šišanja dece je „šišanje pod loncem”. Žena uzme lonac veličine dečje glave, natakne ga detetu na glavu do potiljka, pa vodoravno seče kosu na ivici lonca ("Najstariji poznati način šišanja dece je „šišanje pod loncem"). Кикинда [1]
  2. ˜ do glave. — Tako je šegrt već posle 14 dana sapunao mušterije, brijao posle 60 dana, šišao do glave posle 12 meseci ("Tako je šegrt već posle 14 dana sapunao mušterije, brijao posle 60 dana, šišao do glave posle 12 meseci"). Србобран [1]
  3. Ko tešiša ("koga je briga za tebe"; "I kȍ te šȋša"). Добринци Сомбор [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 120.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 293.
  4. Александар Р. Стефановић, Бербери и берберски занат у кикиндском диштрикту у 19. и почетком 20. века. — Рад, 18—19, 1969—1970, 73—82, стр. 73.
  5. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 46.

Напомене[уреди]