цигља

цигља

цигља (српски, lat. ciglja)[уреди]

Именица[уреди]

цигља, ж

Облици:

  1. ци̑гља, ци́гља [1]

Значења:

  1. Опека од печене земље. [1]
  2. Непечена опека која служи за градњу куће, черпић. [1]
  3. Опека од печене земље. [1]
  4. Исто. [1]
  5. Жута фасадна цигла. [1]
  6. Исто. [2] Меленци Јаша Томић[1]

Примери:

  1. Ми̑ смо ѝмали на сала́шу [бунар], то се ѝскопа дубо̀ко и с ци́гљама се о̏коло ѝзӣда и кад до̑ђе ра́вно са зѐмљом о̀дгоре, о̏нда се на̀прави ма̏ло ви̏шље. [3] [2] [4] [5] [6] [7] [8] Ченеј Беркасово Бачинци Черевић Јарак Платичево Сремска Каменица Буђановци Сремски Карловци Бешка Шимановци Стари Сланкамен Јаково Суботица Сомбор Сивац Мол Бечеј Лалић Бачко Градиште Дероње Змајево Бођани Госпођинци Товаришево Нови Сад Ковиљ Ђала Српски Крстур Санад Падеј Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Кумане Меленци Међа Елемир Јаша Томић Зрењанин Арадац Бока Конак Орловат Фаркаждин Сакуле Чента Сефкерин Омољица Ловра [1]
  2. А о̀ни о̀чли у Ердѐвӣк по јѐдна ко̏ла ци́гље да донѐсу. Визић [1]
  3. О̏нда се по̏сле ку̏ће зи́дале: спо̏ља ци́гља, на по̑ ци́гље, а уну́тра је чѐрпић. Стари Бановци [1]
  4. Зна̏ш шта је то̏ фла̀стер? Ци́гља до ци́гље она̀ко по̀ре̄ђано. Кула [1]
  5. Ми̏слим да сам у̀дарила но̏гу о ту̑ ци̑гљу. [4] Зрењанин [1]
  6. Купили смо осамсто цигала за јену шопру  ; [карта 11]. [2] [4] [7] [9] Ченеј Бачинци Платичево Буковац Мартонош Сента Бођани Вилово Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Мокрин Падеј Кикинда Итебеј Меленци Велики Гај Фаркаждин Сакуле Велико Средиште Избиште Врачев Гај Омољица Деска [1]
  7. А ма̏ма угре̏је ци́глу, па ду́шек на ко̏ла, па на̑с по[д] ду́шек. Павлиш [1]
  8. На̑ђеш чове̏ка, до̑ђе ко[д] те̏бе преко зи́ме да се пого̏ди, да ти пра̏ви ци́глу. Јасеново [1]
  9. Ла̏тила ци́глу па ће да ме уда̏ри. Павлиш [1]
  10. Жи́ва ци́гла, то̑ о̀ви што ка̑жу черпи̏ћ. [2] Велико Средиште [1]
  11. Не̏ће ни̏ко на кра̏ј, и̏ма р̏ђаву ци́глу, и̏ма це́ла стра́на му жи́ва ци́гла. Јасеново [1]


Изрази:

  1. Ни ˜ нацигли није остала ("све је уништено, разваљено"). Сомбор [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 240.
  4. 4,0 4,1 4,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 32, 153.
  7. 7,0 7,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 107, 367. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 62, 452.
  9. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]