ciglja

ciglja

ciglja (српски, ћир. цигља)[уреди]

Именица[уреди]

ciglja, ж

Облици:

  1. cȋglja, cíglja [1]

Значења:

  1. Opeka od pečene zemlje. [1]
  2. Nepečena opeka koja služi za gradnju kuće, čerpić. [1]
  3. Opeka od pečene zemlje. [1]
  4. Isto. [1]
  5. Žuta fasadna cigla. [1]
  6. Isto. [2] Меленци Јаша Томић[1]

Примери:

  1. Mȋ smo ìmali na salášu [bunar], to se ìskopa dubòko i s cígljama se ȍkolo ìzīda i kad dȏđe rávno sa zèmljom òdgore, ȍnda se nàpravi mȁlo vȉšlje. [3] [2] [4] [5] [6] [7] [8] Ченеј Беркасово Бачинци Черевић Јарак Платичево Сремска Каменица Буђановци Сремски Карловци Бешка Шимановци Стари Сланкамен Јаково Суботица Сомбор Сивац Мол Бечеј Лалић Бачко Градиште Дероње Змајево Бођани Госпођинци Товаришево Нови Сад Ковиљ Ђала Српски Крстур Санад Падеј Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Кумане Меленци Међа Елемир Јаша Томић Зрењанин Арадац Бока Конак Орловат Фаркаждин Сакуле Чента Сефкерин Омољица Ловра [1]
  2. A òni òčli u Erdèvīk po jèdna kȍla cíglje da donèsu. Визић [1]
  3. Ȍnda se pȍsle kȕće zídale: spȍlja cíglja, na pȏ cíglje, a unútra je čèrpić. Стари Бановци [1]
  4. Znȁš šta je tȍ flàster? Cíglja do cíglje onàko pòrēđano. Кула [1]
  5. Mȉslim da sam ùdarila nȍgu o tȗ cȋglju. [4] Зрењанин [1]
  6. Kupili smo osamsto cigala za jenu šopru  ; [karta 11]. [2] [4] [7] [9] Ченеј Бачинци Платичево Буковац Мартонош Сента Бођани Вилово Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Мокрин Падеј Кикинда Итебеј Меленци Велики Гај Фаркаждин Сакуле Велико Средиште Избиште Врачев Гај Омољица Деска [1]
  7. A mȁma ugrȅje cíglu, pa dúšek na kȍla, pa nȃs po[d] dúšek. Павлиш [1]
  8. Nȃđeš čovȅka, dȏđe ko[d] tȅbe preko zíme da se pogȍdi, da ti prȁvi cíglu. Јасеново [1]
  9. Lȁtila cíglu pa će da me udȁri. Павлиш [1]
  10. Žíva cígla, tȏ òvi što kȃžu čerpȉć. [2] Велико Средиште [1]
  11. Nȅće nȉko na krȁj, ȉma ȑđavu cíglu, ȉma céla strána mu žíva cígla. Јасеново [1]


Изрази:

  1. Ni ˜ nacigli nije ostala ("sve je uništeno, razvaljeno"). Сомбор [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 240.
  4. 4,0 4,1 4,2 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 32, 153.
  7. 7,0 7,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 107, 367. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 62, 452.
  9. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]