супа
супа
Именица
[уреди]супа, ж
Значења:
- Течно јело од искуваног меса, са зачинима. [1]
- Супа без меса. [1]
- Супа с пилећим месом, поврћем и тараном или флекицама. [1]
- Супа с резанцима и флекицама. [1]
- Танки резанци који се стављају у такво јело. [1]
Примери:
- Кад до̑ђем, ја̑ за̀кувам су̏пу и та̀ко ру̑чамо. Бачинци [1]
- Проце́дио је су̏пу, за̀куво је су̏пу, по̀ставио и че̏ка сна̀ју да до̑ђе. Жабаљ [1]
- Ку̏вамо пасу́ља и су̏пу от парада́јзле и ри̏бе. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Вршац Кленак Лаћарак Лединци Сремска Каменица Буђановци Бешка Шимановци Стари Сланкамен Суботица Мартонош Сомбор Кула Нови Сад Ново Милошево Итебеј Житиште Елемир Јаша Томић Фаркаждин Павлиш Избиште Јасеново Деска [1]
- Ту̑ је би́ла и су̏па и пече́ње. Арадац [1]
- „Фалш-супа” се спрема од зелени (сецкане на колутиће), сецканог кромпира и першуновог лишћа са додатком трганаца. За ову супу чује се понегде и други назив: јалова супа, јер је без меса. [8] [1]
- Ску̏ваћемо ра̏та̄рску су̏пу и ѝспећи кромпи́ра. Нови Сад Черевић [1]
- Свечани ручак подразумевао је одговарајући јелоник који се састојао из обавезне „сремачке супе” са резанцима и флекицама, соса с месом, зелени и бареним кромпиром из супе. [8] [1]
- Не се́ку кав су̏пу нег о̀бично кав ко̏цке. [6] Фаркаждин Вршац [1]
Изрази:
- од маторе кокошке је најбољасупа ("у зрелим годинама жена је најпривлачнија"). Јасеново [1]
- пуститисупу ("ставити резанце или кнедле у супу, закувати"; "Го̀тов ми ру́чак, само че̏кам да до̑ђу сви̏ с ра́дње, па да пу̑стим су̏пу, јебо ако сто̀ји, по̏сле ће да се о̀ла̄ди, па да се у̀брӯси"). Јаша Томић [1]
- Лупати дупе за тањирсупе ("беспотребно се излагати напорном путовању"). Црвена Црква [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 231.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 237.
- ↑ 6,0 6,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 270, 452.
- ↑ 8,0 8,1 Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 33. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему.” је дефинисано више пута с различитим садржајем