Пређи на садржај

сла̏ва

сла̏ва

сла̏ва (српски, lat. slȁva)[уреди]

Именица[уреди]

сла̏ва, ж

Облици:

  1. слава, сла̏ва [1]

Значења:

  1. Добар глас, углед, чувеност. [1]
  2. Крсно име, дан свеца заштитника. [1]
  3. Обичај којим домаћин обезбеђује да му на крсну славу дођу они код којих је он ишао. [1]
  4. Празник посвећен великом помору стоке. [1]
  5. Црквени или друштвени годишњи празник. [1]
  6. Велика слава. [1]

Примери:

  1. Е̏то, Сте́ва А̀лексић је о́де жи́вио и ра́дио иконо̀стас, дожи́вио ве̏лику сла̏ву и про̀чуо се сву̏д. Јаша Томић [1]
  2. Би́ли смо сиро̀маси, ал од то̑г смо жи́вили, од ње̑не сла̏ве. [2] Арадац Суботица Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Шурјан Бока Неузина [1]
  3. О̑н у̀жӣва вѐлику сла̏ву код ме̏шта̄на, у̏чен чо̏век па му и при́личи. Лаћарак [1]
  4. Пра̏вило се ко̏љиво за сла̏ву. Стари Сланкамен [1]
  5. Би̏о ми ју́че мо̑ј ку̑м Пе́ра на̀ славу, до̏но свѐга и сва̏чега да се пока̑же, а на̀ крај та̀ки смо се нацвр́цали да ми пу̏ца гла́ва. Шурјан [1]
  6. До̀шо̄ му по́па у̀ кућу да све̑ти во̀дицу о̀ слави. Лаћарак [1]
  7. За сла̏ву се кла̏ло у̏век пра̑се. [3] [4] [5] [2] Банатска Паланка Јамена Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Нови Сад Ново Милошево Итебеј Јаша Томић Бока Неузина Јарковац Томашевац Крушчица [1]
  8. У Срему је обичај „зарађивање славе” да би се обезбедио узвраћај званица на сопствену славу. [6] [1]
  9. У Срему се породична слава зове крсна слава, крсно име или служба божија, а породице које је прослављају су свечари ( — Ст) [ЕИС 100]. [6] [1]
  10. О̑н је [рођен] на по̀јутарје Свѐтог Нѝколе, на̏ше кр̏сне сла̏ве. Шимановци [1]
  11. А у̀сто̄ и ми̑ држи́мо кр̏сну сла̏ву. Нови Сад [1]
  12. Са̏д нам дола̏зи кр̏сна сла̏ва — Ма̑ла госпои̏на. Вршац Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Павлиш [1]
  13. Мо̑г о̀ца је кр̀сна сла̏ва Ђу̑рђевдан. Елемир [1]
  14. Ѝмо̄ сам го̀стӣју за̀ славу, па сам ѝ њӣ во̀дијо у̀ цркву, на слу̀жбу. Лаћарак [1]
  15. На̏ша ве̏лика сла̏ва у сѐло је ле̏тњи Све̑ти Нѝкола, то̑ па̏да у два̀јес дру̏ги ма̏ј, и о̏нак се ску̏пимо сви̏ правосла́вци у по̑рту после слу̀жбе и ту̑ се је̑ и пи̏је. [7] [2] Бока Черевић Војка Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Товаришево Каћ Јаша Томић Шурјан Неузина Велики Гај Јарковац [1]
  16. Са̏д јѐдна пра̏ви, са̏д дру̏га, на́рочито кад је би́ло Три јера́рха, та̑ сла̏ва, то̑ је би́ла чувѐна сла̏ва Три јера́рха. Нови Сад [1]
  17. У Ба̀нат и̏маш мло̏го кру́пни сла̑ва: До̑ви, Спа̏совдан, Вѐлика госпојѝна, Пѐтровдан; то̑ се све̏ сла̏ви на̏велико. Шурјан Јаша Томић Бока Неузина [1]
  18. Сеоска заветина и „марвена слава” су у овом селу уједно, на дан 25. маја по старом календару. [8] Загајица [1]
  19. Са̏д ре́тко ѝдем на те̑ сла̏ве се̏оске. [9] Нови Сад Јамена Беркасово Стапар Бачка Паланка [1]
  20. Би́ле су сла̏ве, те̑ цр̀квене сла̏ве. Бачинци [1]
  21. И ту̑ је би́ла цр̀квена сла̏ва. Мартонош [1]
  22. То̑ је би́ло гла̀вна за̑бава кад до̑ђе црквѐна сла̏ва. Кула [1]


Синоними:

  1. славље Суботица [1]


Изрази:

  1. Славу ти дечју! ("благ прекор"). Јасеново [1]
  2. Сла̏витисла̏ву ("прослављати крсно име"; "Сла̏вили смо сла̏ву"). Томашевац [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 106, 107.
  4. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 161.
  5. ↑ Вера Милутиновић, Крсна слава у југоисточном Банату. — Рад, 3, 1954, 281—284, стр. 282.
  6. ↑ 6,0 6,1 Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 66.
  7. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 106.
  8. ↑ Миленко С. Филиповић, Јарило код Срба у Банату. — ЗДН, 8, 1954, 42—55, стр. 43.
  9. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 100.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=сла̏ва&oldid=590920”