slȁva
slȁva
slȁva (српски, ћир. сла̏ва)[уреди]
Именица[уреди]
slȁva, ж
Облици:
Значења:
- Dobar glas, ugled, čuvenost. [1]
- Krsno ime, dan sveca zaštitnika. [1]
- Običaj kojim domaćin obezbeđuje da mu na krsnu slavu dođu oni kod kojih je on išao. [1]
- Praznik posvećen velikom pomoru stoke. [1]
- Crkveni ili društveni godišnji praznik. [1]
- Velika slava. [1]
Примери:
- Ȅto, Stéva Àleksić je óde žívio i rádio ikonòstas, dožívio vȅliku slȁvu i pròčuo se svȕd. Јаша Томић [1]
- Bíli smo siròmasi, al od tȏg smo žívili, od njȇne slȁve. [2] Арадац Суботица Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Шурјан Бока Неузина [1]
- Ȏn ùžīva vèliku slȁvu kod mȅštāna, ȕčen čȍvek pa mu i príliči. Лаћарак [1]
- Prȁvilo se kȍljivo za slȁvu. Стари Сланкамен [1]
- Bȉo mi júče mȏj kȗm Péra nà slavu, dȍno svèga i svȁčega da se pokȃže, a nà kraj tàki smo se nacvŕcali da mi pȕca gláva. Шурјан [1]
- Dòšō mu pópa ù kuću da svȇti vòdicu ò slavi. Лаћарак [1]
- Za slȁvu se klȁlo ȕvek prȃse. [3] [4] [5] [2] Банатска Паланка Јамена Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Нови Сад Ново Милошево Итебеј Јаша Томић Бока Неузина Јарковац Томашевац Крушчица [1]
- U Sremu je običaj „zarađivanje slave” da bi se obezbedio uzvraćaj zvanica na sopstvenu slavu. [6] [1]
- U Sremu se porodična slava zove krsna slava, krsno ime ili služba božija, a porodice koje je proslavljaju su svečari ( — St) [EIS 100]. [6] [1]
- Ȏn je [rođen] na pòjutarje Svètog Nìkole, nȁše kȑsne slȁve. Шимановци [1]
- A ùstō i mȋ držímo kȑsnu slȁvu. Нови Сад [1]
- Sȁd nam dolȁzi kȑsna slȁva — Mȃla gospoȉna. Вршац Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Павлиш [1]
- Mȏg òca je kr̀sna slȁva Đȗrđevdan. Елемир [1]
- Ìmō sam gòstīju zà slavu, pa sam ì njī vòdijo ù crkvu, na slùžbu. Лаћарак [1]
- Nȁša vȅlika slȁva u sèlo je lȅtnji Svȇti Nìkola, tȏ pȁda u dvàjes drȕgi mȁj, i ȍnak se skȕpimo svȉ pravoslávci u pȏrtu posle slùžbe i tȗ se jȇ i pȉje. [7] [2] Бока Черевић Војка Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Товаришево Каћ Јаша Томић Шурјан Неузина Велики Гај Јарковац [1]
- Sȁd jèdna prȁvi, sȁd drȕga, náročito kad je bílo Tri jerárha, tȃ slȁva, tȏ je bíla čuvèna slȁva Tri jerárha. Нови Сад [1]
- U Bànat ȉmaš mlȍgo krúpni slȃva: Dȏvi, Spȁsovdan, Vèlika gospojìna, Pètrovdan; tȏ se svȅ slȁvi nȁveliko. Шурјан Јаша Томић Бока Неузина [1]
- Seoska zavetina i „marvena slava” su u ovom selu ujedno, na dan 25. maja po starom kalendaru. [8] Загајица [1]
- Sȁd rétko ìdem na tȇ slȁve sȅoske. [9] Нови Сад Јамена Беркасово Стапар Бачка Паланка [1]
- Bíle su slȁve, tȇ cr̀kvene slȁve. Бачинци [1]
- I tȗ je bíla cr̀kvena slȁva. Мартонош [1]
- Tȏ je bílo glàvna zȃbava kad dȏđe crkvèna slȁva. Кула [1]
Изрази:
- Slavu ti dečju! ("blag prekor"). Јасеново [1]
- Slȁvitislȁvu ("proslavljati krsno ime"; "Slȁvili smo slȁvu"). Томашевац [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 106, 107.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 161.
- ↑ Вера Милутиновић, Крсна слава у југоисточном Банату. — Рад, 3, 1954, 281—284, стр. 282.
- ↑ 6,0 6,1 Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 66.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 106.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Јарило код Срба у Банату. — ЗДН, 8, 1954, 42—55, стр. 43.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 100.