пу̑тник
пу̑тник
пу̑тник (српски, lat. pȗtnik)[уреди]
Облици:
Значења:
- Особа која путује. [1]
Примери:
- О̏ндак та̏та у̏век је да́во за пу̑тника који пу̀тује, при́мер, ни́је ко̀т куће, не̏гди је на пу́ту. [2] Бешка Ново Милошево Меленци Фаркаждин [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 103.