попанац
попанац
Именица
[уреди]попанац, м
Категорије: бот.
Облици:
Значења:
Примери:
- Та та̑ј по̀панац се на̀множи, мо̏ж да га на̑ђеш ди о̏ћеш, само вре́ди да га чу̀паш из коре̑ња, јебо ће бр̏зо јо̏пет да изра́сти. [2] Неузина Нештин Равно Село Пивнице Дероње Деспотово Вајска Параге Бођани Силбаш Товаришево Обровац Бачка Паланка Ђала Санад Ново Милошево Деска [1]
- То̑ је што се пе̏ње на куку̀рузе, по̀понац. Та̑ј се ви̏је око њѐга, ви̏[ди]ш, вр̀тӣ се око њѐга, па га за̀твори; о̀ва̄ј се ши̑ри, а о̀ва̄ј ѝде у висѝну па се са̀[мо] мо̀та, мо̀та и за̀твори ста́бло куку̀руза јел жи̏та. Са̏в се уплѐте. [3] [4] [5] Бачка Паланка Нештин Бачинци Турија Пивнице Чуруг Силбаш Госпођинци Жабаљ Обровац Ловра [1]
- Ва̀ко га пову́чеш, ду̏- гачко, а кат пу̏стиш, о̑н се са̏в у̀врне, ску̏пи. Пу̑за се по зѐмљи, па ли̑шће о̀но, и цвѐта, точи́ре ѝма бе̑ле, па та̀ко ве̏лике цве́тове. И о̏нда у̀ том точи́ру бу̏де си̏тно, на̀ко, окру́гло, твр́до, ча̀урица, па у̀ тој ча̀урици бу̏де по јѐдно се̏ме цр̑но. У̀ тог бе̑лог по̀па̄нца, а о̏нда, ѝма јо̏ш јѐдна вр́ста по̀па̄нца, та̑ј ѝма цве̑т си̏тан. [3] Параге Нештин Пивнице Дероње Деспотово Вајска Бођани Силбаш Товаришево Обровац [1]
- Бели је већином тај ладолеж, попонац. Крупне беле цветове има. [3] Бачка Паланка Пивнице Силбаш Обровац [1]
- Кад о́де ушчу̀па̄ш, ча̏к о̀на̄мо му је кра̑ј. А и̏сто га зове́мо по̀панац. Бу̏де ше̑[ст]-се̏дам грана, а по два̑ мѐтера изра́сту ду̏гачко, прико три̑-чѐти[ри] ре̑да кромпи́ра и на јѐдну и на̀ другу страну. Кат се ушчу̀па, ка̑жем, ду̏гачко, нѐ мо[же]ш га изву́ћи. Ко̀д на̄с ка̑жу по̀панац. [3] Параге Пивнице Дероње Деспотово Бођани Силбаш Товаришево Обровац Бачка Паланка [1]
- О̀во је и̏сто вр́ста по̀по̄нца. То̑ је та̑ј што ѝде по зѐмљи, вију̀га̄. Не̏ иде на ста́бло, не̏ иде на о̏граде, већ са̀м[о] по зѐмљи. Ви̏ди ка̏ко вију̀га. [3] Бачка Паланка Нештин Пивнице Силбаш Обровац [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 264.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 76.