овамо

овамо

овамо (српски, lat. ovamo)[уреди]

Прилог[уреди]

овамо, прил.

Облици:

  1. о̀ва̄мо, ова̏мо, ова̑мо [1]
  2. уз, везник [1]

Значења:

  1. У овом правцу, на ову страну, према овој страни, ка лицу које говори. [1]
  2. У служби речце за истицање супротности у односу на оно што је претходно речено: међутим, с друге стране. [1]

Примери:

  1. То̑ је од ја̏мӯра о̀ва̄мо сѐлу. [2] Елемир [1]
  2. Јѐднӣм ба̑ци о̀ва̄мо, јѐдним о̀на̄мо. [3] [2] [4] Фаркаждин Српски Крстур Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Меленци Елемир Зрењанин Бока Томашевац Перлез Иланџа Фаркаждин Сефкерин Деска [1]
  3. Не̑ма ви̏ше о̀ва̄мо ку̑ћа. Сремска Каменица [1]
  4. Да̏јте ко́ње ова̏мо у стра́ни. [5] Вршац Неузина Избиште [1]
  5. А ова̏мо је све̏ то̏ би́ло чѐрпић и ци́гља. Шимановци [1]
  6. О̏ди ова̑мо. [6] [2] Павлиш Итебеј Међа Житиште Јаша Томић Шурјан Бока Борча [1]
  7. Прова́лила је во̀да ова̑мо. [2] Бока [1]
  8. А о̀ва̄м са̏д од ћо̀шка, ту̏ ни би́ла јел са̀мо две̑ ил три̑ ку̏ће ср̏пске, све̏ до це̏нтра је би́ло све̏ Не́мци. Бешка [1]
  9. О́де се иско̀па ка̀на̄л, то̑ се ба̑ци а̑мо и о̏нда у̏ве̄к засе́чеш та̀ко. Суботица Сомбор [1]
  10. Дођи овамокана, седи поред бабе. Јасеново [1]
  11. А о̀ва̄мо да и̏ма во̀де, да се каљу̀жа. Мартонош [1]
  12. Ова̏мо спре̏мимо опет чи̏сте во́де, испе̏рем. Избиште [1]
  13. Во̑з је до̀лазио из Но̏во̄г Са̑да, ѝшо ва̑мо за Су̀ботицу. [2] Суботица Лаћарак Јаша Томић Шурјан [1]
  14. Во̀ло̄ [је] ва̑мо да до̑ђе. Чип [1]
  15. До̑ђе ва̏мо врати̏ло, које̏ се зави̑ја та̑ј осну́так. [1]
  16. То̑ ста̏ља ва̏мо на аста̑л. Избиште [1]
  17. Све преповеда како је он поштен а овамока гледа како ће да те превари, сита сам ја таки. Јасеново [1]


Синоними:

  1. вамо, амо [1]
  2. оде [1]


Изрази:

  1. Ни тамо ни ˜ ("ни на једну страну"; "У просидбу не ваља ићи средом, јер је то средина недеље, како кажу „ни тамо ни овамо”, па и просидба може да не уроди плодом"). [1]
  2. тамоо̀ва̄мо ("на разне (све) стране, тамо-амо, у разним правцима"; "Ра́дијо та̏мо, о̀ва̄мо, шта̏ ја̑ зна̑м, по кафа̀нама"). Ђала [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 274.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 129.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 64.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 60.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55, 57, 60.

Напомене[уреди]