Пређи на садржај

обесити

обесити

обесити (српски, lat. obesiti)

[уреди]

Глагол

[уреди]

обесити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -им [1]
  2. обе̏сити, о̏бесити, о̀бесити [1]
  3. о̀бесити [1]
  4. обе̏сити [1]
  5. -им се [1]
  6. обѐша̄вам [1]

Значења:

  1. Наместити, ставити (нешто) тако да виси. [1]
  2. Погубити вешањем. [1]
  3. Одузети себи живот вешањем. [1]

Примери:

  1. Сла̀нина се у̀соли, о̀беси се да се о̀це̄ди. Стари Сланкамен [1]
  2. И то̑ се о̀беси у ко̀шару. [2] Мартонош Банатско Аранђелово Мокрин Фаркаждин Ловра [1]
  3. Обе̏су го́ре, ове̏шаду. Вршац [1]
  4. А кад до̑ђе од ова́ца, о̑вце се по̏музеду, проце̑ди се та̏мо, це̑димо ми̏ ку̏ћи, и о̏пет ма̏ло га посо̏лимо и си̏ришта, ко̏лко ве̏дрица толи̏ко каши̏ка, две̏-три̑, и се ма̏ло у̏кри, и по̏дли се за два̑ са̑та, по̏сле га преме̑шћамо у ка̏ше и обе̏симо и исце̑ди се, и у ча́бар и о̏де за Бео́град. Избиште [1]
  5. О̏нда ту̏ о̏бесимо оде́ло и ту̑ не̑ма пра̏шине, не̑ма ни̏шта. Ђала [1]
  6. О̏нда о̀ва ме̏те ве́нац па̀прике око вра̑та, о̀беси. Бешка [1]
  7. Ја̏ за љу́бав мо̏га си̑на на банде́ру да ме обе̏су приста̏ла би. Павлиш [1]
  8. И о̀на онда до̀шла ку̏ћи, ѝшла је на̀ таван да се о̀беси; а по̀чим о̀вај наш ко̀мшија чело̀ куће ко̏по̄ је ре́пу, и ње́зин му̑ж ви́ко: „Ха̏јде да је ски̏неш с та̀вана, о̀чла да се о̀беси". [3] [4] Зрењанин Фаркаждин Ловра [1]
  9. И о̏нда се о̀бесио. Кула [1]
  10. Му̑ж јој се о̀бесио. Нови Сад [1]
  11. У ста̑ро вре́ме ни́су обеша́вали, него е̏то та̏ко на та̏ вра́та и о̏ндак ва̏дим ко каи̏ше. [5] Избиште Силбаш [1]


Изведене речи:

  1. обеша́вати [1]


Изрази:

  1. Обе̏сити бр̏кове ("растужити се, разочарати се"). Сомбор Вршац [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100, 121, 150.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 326.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 154.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 206.

Напомене

[уреди]