мерица
мерица
Именица
[уреди]мерица, ж
Категорије: дем.погр.
Облици:
Значења:
- Дрвена посуда за мерење жита, зрнасте хране, брашна и сл. (обично око 12 килограма). [3] Черевић Мол Чента[1]
- Посуда за мерење течности (обично око 1,5 литара). [3] Чента[1]
- Велика глава, главурда. [1]
Примери:
- Та̀ко се по̀миње да ви̏ка „ме̏ри око трѝјес ки̑ла”, а ме̏рица и мѐро̄в су „и̏сто то̑ што и ру̏пња̄к са̀мо што је баш по̀дмерено да има четрде̏с ки̑ла и окру́гла је — и̏ма ру̏чке ди да у̀ватиш”. [4] Тител [1]
- То̏ је од др̏вета на̀мештено, о̀на и̏ма испри́лике око пе̑т ли̏та̄ра — и то̏ се зва́ла ме̏рица; а полу̀века је ѝмала два́најст. [5] [6] [7] [2] [8] [4] [9] Ђала Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Бачинци Кукујевци Сот Ердевик Нештин Мартинци Сусек Свилош Шуљам Вогањ Јарак Врдник Хртковци Платичево Буковац Шатринци Крушедол Чортановци Стари Сланкамен Прхово Бешка Голубинци Угриновци Бечмен Бољевци Сурдук Суботица Сента Пачир Сомбор Дрљан Стапар Кула Турија Бачко Градиште Лалић Чуруг Дероње Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мошорин Руменка Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Житиште Тараш Јаша Томић Ботош Велико Средиште Црепаја Долово Панчево Омољица Ковин Ченеј Иванда [1]
- Да̑ј ко̏њима ба̏р две̑ ме̏рице жи̏та. Лаћарак [1]
- Петар Смиљанић је у својој радионици производио казане, лаворе, мерице за млеко. [10] Вршац [1]
- Како ће његова мерица да уђе у овај сведер? [7] [2] Ченеј Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Иванда [1]
Изрази:
- Имати главу комерицу. — Буд је дѐбо, још ѝма гла̑ву ко ме̏рицу, па са̏в да бо̑г скло̏ни и са̀чува ("Буд је дѐбо, још ѝма гла̑ву ко ме̏рицу, па са̏в да бо̑г скло̏ни и са̀чува"). Јаша Томић Иванда [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ 3,0 3,1 Душко Петров, Чента Леополдова Чента. Нови Сад — Зрењанин, 2002, 253 стр, стр. 250.
- ↑ 4,0 4,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 499.
- ↑ 7,0 7,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Драгана Јовановић-Вечански, Казанџијски занат у Вршцу (с освртом на занатство у Вршцу). — Рад, 35, 1993, 235—242, стр. 239.